Ministar kulture u tehničkom mandatu Nikola Selaković je izneo ozbiljne optužbe na račun maltretiranja novinara i zaposlenih u medijskoj kući „Informer“. On je izrazio zabrinutost zbog načina na koji su se pojedini akteri u društvu ponašali prema ovom mediju, ističući da su zaposleni bili izloženi višemesečnom pritisku i teroru. Selaković je pozvao nadležne institucije i strukovna udruženja da reaguju na ovakvo ponašanje, naglašavajući važnost zaštite novinara i slobodne medijske prakse.
U svom saopštenju, Selaković je ukazao na to da su građani Srbije, koji su doživeli uskraćivanje osnovnih prava, poput slobode kretanja i obrazovanja, sada svedoci napada na redakciju „Informera“. On je ukazao na to da ova medijska kuća nastoji da održi nezavisnu uređivačku politiku, suprotstavljajući se, kako je rekao, propagandi i agendi drugih medija, poput N1 i TV Nova S, za koje tvrdi da su deo „gebelsovsko-đilasovske fabrike laži“.
Ministar je postavio pitanje o opravdanosti blokade medija koji šire mržnju i lažne informacije, pitajući se da li bi tada pojedinci koji se protive nasilju odmah obavestili međunarodnu zajednicu o „diktaturi“. Ovaj komentar ukazuje na širu debatu o slobodi medija i granicama izražavanja u Srbiji, kao i na tenzije između različitih novinarskih pristupa.
Selaković je takođe istakao da je očigledno da su napadi na „Informer“ deo šire strategije obojene revolucije, koja ima za cilj ne samo rušenje državnog poretka, već i onemogućavanje rada profesionalnih medija. Prema njegovim rečima, rad „Informera“ se ne poklapa sa interesima onih koji bi želeli da se domognu vlasti bez volje naroda i izbornih procesa.
U ovom kontekstu, Selaković je pohvalio hrabrost zaposlenih u „Informeru“ i pozvao ih da nastave sa svojim radom, oslanjajući se na istinu i profesionalne novinarske standarde. On je naglasio da sva sredstva javnog informisanja treba da se temelje na objektivnosti i tačnosti.
Ove izjave ministra kulture dolaze u trenutku kada je u Srbiji prisutna intenzivna diskusija o slobodi medija, pravu na informacije i odgovornosti novinara. U poslednjih nekoliko godina, mnogi novinari su se suočili sa pretnjama, nasiljem i pritiscima, što je dovelo do zabrinutosti u vezi sa slobodom štampe. Organizacije za ljudska prava i novinarska udruženja ukazivale su na potrebu za zaštitom novinara i jačanjem pravnog okvira koji štiti slobodu izražavanja.
Kritičari vlasti često ističu da postoje pokušaji cenzure i pritiska na medije koji se ne slažu sa zvaničnom politikom. U tom smislu, Selakovićeve izjave mogu biti shvaćene kao odgovor na te kritike, ali i kao poziv na jedinstvo među novinarima u borbi za slobodu medija.
U ovom trenutku, važno je da se postigne ravnoteža između slobode medija i odgovornosti, kao i da se obezbedi zaštita novinara od nasilja i pretnji. Javnost, kao i profesionalna novinarska udruženja, imaju ključnu ulogu u očuvanju slobode štampe i obezbeđivanju prostora za različite glasove u društvu.
U zaključku, Selakovićeve izjave mogu poslužiti kao katalizator za dalju diskusiju o stanju medija u Srbiji, kao i o potrebnim reformama koje bi osigurale zaštitu novinara i slobodu izražavanja. U svetu gde su dezinformacije i propagande sve prisutnije, očuvanje nezavisnosti i integriteta medija postaje od vitalnog značaja za demokratiju i društvenu pravdu.
