Naftna industrija Srbije (NIS) uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) za odlaganje sankcija na najmanje 90 dana. Ovu informaciju je saopštila ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, koja je i rukovodilac Radne grupe za praćenje aktivnosti OFAC. U svom obraćanju, ministarka je naglasila da se zahtev odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci koje bi omogućile NIS-u da nastavi sa poslovanjem dok se traži prihvatljivo rešenje za vlasničku strukturu i upravljanje kompanijom.
Đedović Handanović je istakla da je cilj održati rad NIS-a, koji je ključan za energetsku stabilnost ne samo Srbije, već i čitavog regiona. Dodala je da vlada Srbije podržava ovaj zahtev, jer bi sankcije ozbiljno narušile sposobnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima. Ovaj zahtev je takođe podržan od strane vlade Mađarske, čime se dodatno naglašava značaj NIS-a za regionalnu ekonomiju.
Ministarka je naglasila hitnost situacije i zatražila od OFAC-a da razmotri trenutnu pomoć u vidu odlaganja sankcija. „S obzirom na značaj NIS za srpsku, ali i regionalnu privredu, hitno zahtevamo od OFAC da razmotri trenutnu pomoć u vidu odlaganja sankcija na minimum 90 dana“, rekla je Đedović Handanović. U međuvremenu, Glas Amerike je zatražio komentar od OFAC-a i Stejt departmenta.
Pored toga, ministarka je ponovila da zaposleni u NIS-u i građani nemaju razloga za brigu, jer će državno rukovodstvo, kao i do sada, štititi interese Srbije. Istakla je da su američki zvaničnici više puta naglasili da sankcije nisu usmerene protiv Srbije i njenih građana, te se nada konstruktivnom dijalogu kako bi se izbeglo narušavanje energetske stabilnosti u zemlji i regionu.
Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC) je 10. januara objavila odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora – Surgunjeftu i Gazpromnjeftu, kao i njihovim podružnicama. Ove sankcije su deo šire strategije smanjenja prihoda Moskve od prodaje energenata koji se koriste za finansiranje rata u Ukrajini. Velika Britanija je takođe uvela slične sankcije.
Tokom posete Beogradu, zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse, Ričard Verma, je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem naglasio da su sankcije Sjedinjenih Američkih Država usmerene prema Rusiji, a ne prema Srbiji. Verma je istakao da je NIS jedna od 2.000 firmi u kojima je Rusija uključena kao vlasnik, a koje su obuhvaćene sankcijama. Prema njegovim rečima, ukoliko se u NIS-u ukloni rusko vlasništvo, neće biti nikakvih ekonomskih posledica po Srbiju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ponovio da Srbija nije meta sankcija, ali je istakao da je to „slaba uteha“. On je ranije rekao da se od Srbije traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije NIS i da to mora biti završeno u roku od 45 dana. Trenutno, Gazpromnjeft ima 50 odsto vlasništva u NIS-u, dok je 6,15 odsto vlasništva prodao Gazpromu zbog ranije uvedenih sankcija.
Ova situacija ukazuje na složene odnose između Srbije, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i na izazove sa kojima se suočava srpska energetika u svetlu međunarodnih pritisaka. Ključno je da se pronađe rešenje koje će omogućiti NIS-u da nastavi sa radom i obezbedi stabilnost snabdevanja energijom za građane Srbije.
