Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, nedavno je izjavio da je Ustav Bosne i Hercegovine u mnogome kopija Ustava Sjedinjenih Američkih Država. On ističe da su u Ustavu BiH ugrađena pozitivna rešenja koja su omogućavala efikasno funkcionisanje zemlje u okviru bivše Jugoslavije.

Jedan od glavnih elemenata Ustava koji je Dodik istakao je „nacionalni ključ“, koji je bio dizajniran kako bi sprečio dominaciju bilo kojeg naroda nad drugim. On tvrdi da su autori Dejtonskog sporazuma, a samim tim i Ustava BiH, imali u vidu specifičnost Bosne i Hercegovine, njeno nasleđe, i kompleksnost odnosa u zemlji. Vodili su računa da uređenje BiH bude dovoljno komotno za sva tri naroda i dva entiteta.

Ustav BiH je donesen 1995. godine u okviru Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je okončao rat u Bosni i Hercegovini. Sporazum je potpisao tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i predstavnici muslimanske strane Alija Izetbegović i Haris Silajdžić.

Ustav BiH konstituiše državu kao nezavisnu i suverenu, građansku, demokratsku i socijalno pravednu državu. On predviđa tri nivoa vlasti – državni, entitetski i nivo Brčko distrikta. Ustav takođe definiše koncepti i prava etničkih grupa i građana u BiH.

Takođe, Ustav BiH je građanski, jer potvrđuje da su svi građani Bosne i Hercegovine ravnopravni i da uživaju sva prava bez obzira na etničku pripadnost, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili društveno poreklo, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj i druga lična svojstva. Građani imaju pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti.

Ustav takođe sadrži odredbe o zaštiti prava manjina, kao i o slobodi medija, slobodi okupljanja i udruživanja, pravu na sudsku zaštitu, pravu na privatnost i porodični život, pravu glasa, radu i obrazovanju.

Glavne institucije koje su definisane Ustavom BiH su Predsedništvo, Savet ministara, Parlament BiH, Sud i Državno tužilaštvo. Takođe, Ustav predviđa da su tri naroda – Bošnjaci, Hrvati i Srbi, konstitutivni narodi Bosne i Hercegovine.

Nedavno je bio predložen novi Ustavni zakon za Bosnu i Hercegovinu, koji bi imao za cilj da uvede principe vladavine prava i slobodne tržišne ekonomije. Ovaj zakon bi takođe trebao da utvrdi Ustav sud za ljudska prava i osnovna slobode, konstitutivna prava, kao i građanska prava.

Uprkos međunarodnim naporima da se Bosna i Hercegovina stabilizuje i postane funkcionalna država, politički lideri unutar zemlje često se sukobljavaju, što dovodi do stagnacije u implementaciji reformi i daljeg napretka zemlje. Ustav se često koristi kao sredstvo političkog nadmetanja, što otežava postizanje zajedničkog cilja stabilne i prosperitetne Bosne i Hercegovine.

Ustav Bosne i Hercegovine je neophodan instrument za stabilnost i pravdu u zemlji, ali njegova implementacija zahteva snažnu podršku institucija i političkih lidera unutar zemlje, kao i međunarodne zajednice. Bez efikasne primene Ustava, Bosna i Hercegovina će se suočiti sa daljom političkom i ekonomskom nestabilnošću, što će imati štetne posledice po sve građane zemlje.