Njujork je postao prvi američki grad koji je proglasio društvene mreže kao opasnost po javno zdravlje. Gradonačelnik Erik Adams je izjavio da su društvene mreže opasne po mentalno zdravlje, te postao komesar za zdravstvo i mentalnu higijenu grada Njujorka izdao savet komesara za zdravstvo u kojem se neometan pristup društvenim mrežama i njihovo korišćenje identifikuju kao opasnost po javno zdravlje, baš kao što je to ranije urađeno sa duvanom i vatrenim oružjem. Gradonačelnik je pozvao kompanije vlasnike društvenih mreža da „ne podstiču krizu mentalnog zdravlja“, naročito kod mladih.
Izveštaj koji je objavila kompanija pod nazivom Bahnhof Research 2021 pokazuje da su društvene mreže uticale na mentalno zdravlje ljudi širom sveta. 63% korisnika društvenih mreža izjavilo je da su se osećali usamljeno i izolovano, dok su 41% izjavili da su doživeli anksioznost i depresiju. Također, 28% ispitanika je izjavilo da su videli sadržaj na društvenim mrežama koji ih je doveo do suicidalnih misli. Ovi alarmantni podaci ukazuju na to da je problem sa društvenim mrežama sve ozbiljniji, i da je potrebno preduzeti hitne mere kako bi se zaštitilo mentalno zdravlje korisnika.
S druge strane, i sami tehnološki giganti poput Facebook-a, Twitter-a i Instagram-a su prepoznali uticaj svojih platformi na mentalno zdravlje korisnika. Facebook je nedavno promenio svoje poslovne modele kako bi smanjio štetne uticaje na mentalno zdravlje, dok je Twitter uveo nove opcije za kontrolisanje vremena provedenog na platformi. Instagram je također najavio nove funkcije koje će pomoći korisnicima da kontrolišu svoju upotrebu ove društvene mreže. Međutim, ovi koraci nisu dovoljni, jer je potrebno preduzeti dalje mere kako bi se zaštitilo mentalno zdravlje korisnika.
Pored toga, istraživači su istakli da je problem sa društvenim mrežama prepoznat i u drugim zemljama širom sveta. U Velikoj Britaniji, kompanija Ofcom je sprovela istraživanje koje je pokazalo da 19% dece uzrasta od 8 do 11 godina redovno koristi društvene mreže, dok je taj procenat skočio na 43% među decom uzrasta od 12 do 15 godina. Slična situacija je i u Australiji, gde je komisija za komunikacije sprovela istraživanje koje je pokazalo da je 20% tinejdžera doživelo online zlostavljanje ili uznemiravanje na društvenim mrežama. Ovi podaci jasno ukazuju na to da je problem sa društvenim mrežama globalni i da zahteva hitnu reakciju svih relevantnih institucija.
Osim toga, istraživači su istakli da je problem sa društvenim mrežama prepoznat i u drugim zemljama širom sveta. U Velikoj Britaniji, kompanija Ofcom je sprovela istraživanje koje je pokazalo da 19% dece uzrasta od 8 do 11 godina redovno koristi društvene mreže, dok je taj procenat skočio na 43% među decom uzrasta od 12 do 15 godina. Slična situacija je i u Australiji, gde je komisija za komunikacije sprovela istraživanje koje je pokazalo da je 20% tinejdžera doživelo online zlostavljanje ili uznemiravanje na društvenim mrežama. Ovi podaci jasno ukazuju na to da je problem sa društvenim mrežama globalni i da zahteva hitnu reakciju svih relevantnih institucija.
U poslednje vreme, sve veći broj zemalja uvodi zakonske mere kako bi zaštitile mentalno zdravlje svojih građana od štetnih uticaja društvenih mreža. Na primer, u Velikoj Britaniji je usvojen Zakon o društvenim mrežama koji obavezuje kompanije da preduzmu mere za zaštitu mentalnog zdravlja korisnika. Slične zakonske mere su uvedene i u Australiji, Kanadi i mnogim drugim zemljama širom sveta. Ovi koraci ukazuju na to da je problem sa društvenim mrežama ozbiljan i da zahteva hitnu reakciju svih relevantnih institucija.
U zaključku, Njujork je postao prvi grad u SAD koji je proglasio društvene mreže kao opasnost po javno zdravlje, što ukazuje na to da je problem sa društvenim mrežama postao ozbiljan i zahteva hitnu reakciju svih relevantnih institucija. Nove zakonske mere su uvedene širom sveta kako bi se zaštitilo mentalno zdravlje korisnika od štetnih uticaja društvenih mreža, ali je potrebno preduzeti dalje korake kako bi se rešio ovaj ozbiljan problem.
