Predsednik SAD, Donald Tramp, je nedavno najavio uvođenje visokih tarifa na većinu robe koja dolazi iz inostranstva, sa minimalnom stopom od 10%. Ova odluka je izazvala zabrinutost među trgovinskim partnerima SAD, posebno u Evropi i Norveškoj. Ministarka trgovine Norveške, Sesili Mirset, izjavila je da su ove tarife „kritične“ za norvešku ekonomiju. Ona je istakla da se očekuje značajan uticaj, s obzirom na to da Norveška izvozi robu u EU, a povišene carine će direktno uticati na njihov izvoz. Mirset je naglasila da je ovo ozbiljan dan za svetsku ekonomiju i da je potrebno analizirati posledice koje će ove mere imati.
U Švajcarskoj, predsednica Karin Keler-Sater takođe je reagovala na ovu situaciju, naglašavajući da će Savezno veće brzo odrediti sledeće korake. Ona je ukazala na važnost dugoročnih ekonomskih interesa zemlje i poštovanja međunarodnog prava i slobodne trgovine. Ove izjave pokazuju da je švajcarska vlada zabrinuta zbog potencijalnog pogoršanja trgovinskih odnosa sa SAD.
Švedski premijer Ulf Kristerson je dodao da će njegova zemlja nastaviti da se zalaže za slobodnu trgovinu i međunarodnu saradnju. On je istakao da su slobodno preduzetništvo i konkurencija ključni za uspeh zapadnih ekonomija. Kristerson je izrazio žaljenje zbog poteza SAD, rekavši da je to put koji može ograničiti trgovinske veze i saradnju između zemalja.
Premijer Australije, Entoni Albanez, komentarisao je ovu odluku kao neočekivanu, ali potpuno neopravdanu. On je istakao da bi recipročne tarife trebale biti 0%, a ne 10%. Albanez je naglasio da ove tarife nemaju nikakvu logiku i da se protive osnovnim principima partnerstva između zemalja. Njegova izjava ukazuje na zabrinutost zbog potencijalne štete koju bi ove mere mogle naneti bilateralnim odnosima.
U Irskoj, premijer Majkl Martin je istakao da je prioritet njegove vlade očuvanje irske ekonomije i zaštita radnih mesta. On je naglasio da će raditi sa irskim i multinacionalnim kompanijama kako bi se prilagodili novonastalim okolnostima. Takođe, Martin je naglasio potrebu za saradnjom sa EU u pregovorima sa SAD kako bi se umanjila šteta koju bi ove tarife mogle izazvati.
Poljski premijer Donald Tusk je izrazio potrebu za adekvatnim odgovorima na ovu situaciju, naglašavajući da prijateljstvo između zemalja podrazumeva partnerstvo i recipročne tarife. Tuskov apel za adekvatne odluke ukazuje na važnost postizanja ravnoteže u međunarodnim trgovinskim odnosima.
Ove reakcije iz različitih zemalja pokazuju širok spektar zabrinutosti i nesigurnosti koje dolaze sa najavljenim tarifama. Mnoge zemlje strahuju od negativnog uticaja na svoje ekonomije, kao i od mogućih retaliacionih mera koje bi mogle biti preduzete kao odgovor na povećane tarife. U globalizovanom svetu, gde su ekonomije međusobno povezane, ovakve odluke mogu imati dalekosežne posledice.
Neki analitičari ukazuju na to da bi ovakve tarife mogle dovesti do povećanja cena za potrošače u SAD, kao i do smanjenja konkurentnosti američkih kompanija na globalnom tržištu. U tom smislu, postoji bojazan od potencijalne trgovinske krize koja bi mogla imati negativan uticaj na globalnu ekonomiju.
Sve u svemu, odluka Donalda Trampa o povećanju tarifa predstavlja značajan korak koji može promeniti dinamiku trgovinskih odnosa između SAD i drugih zemalja. Reakcije svetskih lidera ukazuju na to da mnogi vide ovu meru kao pretnju slobodnoj trgovini i međunarodnoj saradnji, što može imati dugoročne posledice za globalnu ekonomiju. Očekuje se da će se situacija dalje razvijati, a mnoge zemlje će morati da preispitaju svoje strategije kako bi se prilagodile novonastalim uslovima.
