Novootkrivena super-Zemlja HD 20794 d, koja se nalazi na udaljenosti od samo 20 svetlosnih godina, mogla bi imati tekuću vodu i potencijalno uslove za život. Ova otkrića predstavljaju značajan korak u potrazi za „drugom Zemljom“, a Jovan Aleksić, astrofizičar iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, govori o važnosti ovih istraživanja.
Pre tri decenije, astronomi su poznavali samo planete unutar našeg Sunčevog sistema, verujući da je Sunce jedina zvezda sa planetarnim sistemom. Međutim, otkrića egzoplaneta su promenila ovu percepciju, sa više od 5000 poznatih planeta izvan naše solarne porodice. Ključna misija sada nije samo otkriti nove planete, već pronaći one koje su slične Zemlji i imaju potencijal za podršku životu.
Planeta HD 20794 d se nalazi u nastanjivoj zoni svoje zvezde, što znači da bi mogla imati tečnu vodu, što je osnovni preduslov za život. Aleksić naglašava da, iako možemo reći da je planeta potencijalno nastanjiva, ne možemo tvrditi da je već nastanjena. Do danas, nemamo konkretne dokaze o postojanju života van Zemlje, ali možemo analizirati uslove koji bi mogli biti povoljni za život.
Upravo uslovi na planeti i njene zvezde su od suštinskog značaja. Energija dolazi od zvezde, dok planeta predstavlja stanište. Ključni faktor za opstanak života je postojanje tečne vode. Voda ostaje u tečnom stanju između 0 i 100 stepeni Celzijusa, a temperatura na planeti zavisi od njene udaljenosti od zvezde. Zemlja se nalazi u savršenoj zoni, gde su temperature takve da voda može ostati tečna. Aleksić objašnjava da se slična situacija može primetiti i kod super-Zemlje HD 20794 d, koja se nalazi u svojoj nastanjivoj zoni, iako nije identična udaljenosti Zemlje od Sunca.
Istraživanja planeta van Sunčevog sistema su trenutno ograničena na daljinska posmatranja, a uprkos napretku tehnologije, još uvek nismo u mogućnosti da šaljemo misije na egzoplanete, jer su one predaleko. Međutim, možemo analizirati njihove atmosfere i tražiti tragove potencijalnog života. Spektroskopija je jedan od najvažnijih metoda, jer omogućava naučnicima da analiziraju svetlost koja dolazi s tih planeta.
Analizom svetlosti, naučnici mogu dobiti informacije o hemijskom sastavu atmosfere egzoplaneta. Na primer, ako se otkriju gasovi koji ne mogu nastati prirodnim putem, to može ukazivati na biološke procese, poput kiseonika na Zemlji, koji je proizvod delovanja biljaka. Ipak, nauka još uvek nema konačan odgovor na pitanje postojanja života van Zemlje. Zemlja je jedini objekat za koji sa sigurnošću znamo da ima život, dok su šanse za otkriće inteligentnog života veoma male.
Potraga za životom van Zemlje se nastavlja. Ako se jednog dana pronađe bilo kakav oblik života, to bi predstavljalo spektakularno otkriće. Za sada, najbliža planeta koja se istražuje je Mars. Mars je sličan Zemlji i predstavlja jedinu planetu u našem sistemu koja ima čvrsto tlo i pogodna je za slanje misija. Dok su Merkur i Venera previše blizu Suncu i imaju ekstremne temperature, Mars ima temperaturu koja je hladnija nego na Zemlji, ali ne drastično.
U ovom trenutku, planira se izgradnja baze na Marsu, jer je to jedan od prioriteta u istraživanju prostora. Aleksić naglašava važnost Marsa kao sledeće stanice istraživanja, jer je jedina planeta koja može pružiti konkretne mogućnosti za istraživanje i potencijalno otkriće života. Ova istraživanja bi mogla otvoriti vrata novim saznanjima o mogućim oblicima života u univerzumu, čineći Mars ključnom tačkom u potrazi za odgovorima na pitanja o postojanju života van naše planete.
