Univerzitet u Beogradu je nedavno najavio povećanje školarina za samofinansirajuće studente na deset fakulteta koji su u njegovom sastavu. Ova odluka će stupiti na snagu od naredne akademske godine, a cilj povećanja školarina je poboljšanje kvaliteta obrazovanja i uslova studiranja.
Među fakultetima koji su najavili povećanje školarina su Fakultet političkih nauka, Fakultet organizacionih nauka, Pravni fakultet, Fakultet veterinarske medicine, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Fakultet muzičke umetnosti, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Fakultet za fizičku hemiju, Fakultet za medije i komunikacije i Fakultet za evropske pravno-političke studije.
Trenutno, školarine za samofinansirajuće studente na ovim fakultetima se kreću od 150.000 do 200.000 dinara godišnje, a očekuje se da će se povećati za oko 30 do 50 odsto. Ipak, važno je napomenuti da će povećanje školarina važiti samo za samofinansirajuće studente, dok će studiranje na budžetu ostati besplatno.
Univerzitet u Beogradu je istakao da će povećanje školarina omogućiti fakultetima da unaprede kvalitet obrazovanja i stvore bolje uslove za studente. Uz to, ova odluka je doneta kako bi se očuvala samoodrživost fakulteta i omogućilo dalje unapređenje njihovog rada.
Povećanje školarina je izazvalo kontroverze među studentima, profesorima i javnosti. Dok pojedini smatraju da je ovo korak u pravom smeru koji će unaprediti kvalitet obrazovanja, drugi se protive povećanju školarina smatrajući da će ovo dodatno otežati pristup visokom obrazovanju za mnoge mlade ljude.
Neki od argumenta za povećanje školarina su da uvođenje većih finansijskih sredstava omogućava fakultetima da ulože u razvoj novih programa, modernizaciju nastavnog sadržaja, obnovu infrastrukture i obezbede kvalitetnije uslove studiranja. Takođe, ističe se da će povećanje školarina omogućiti fakultetima da zadrže kvalitetno nastavno osoblje, što će direktno uticati na kvalitet obrazovanja.
S druge strane, protivnici povećanja školarina ističu da će ova odluka dodatno opteretiti studente koji sami finansiraju svoje školovanje, posebno one koji dolaze iz manje imućnih porodica. Smatra se da će povećanje školarina rezultirati manjim brojem upisanih samofinansirajućih studenata, što će dugoročno dovesti do finansijskih problema fakulteta.
Takođe, postavlja se pitanje da li će povećanje školarina dovesti do povećanja kvaliteta obrazovanja ili će novac biti neadekvatno utrošen. Strahovanja su da bi povećanje školarina moglo dovesti do korupcije u vidu „kupovine“ diplome, kao i da bi moglo dovesti do nejednakosti u pristupu visokom obrazovanju.
Unatoč kontroverzama, Univerzitet u Beogradu stoji iza odluke o povećanju školarina, ističući da je ova odluka doneta nakon pažljive analize i sagledavanja svih mogućih posledica. Takođe, univerzitet se obavezao da će pratiti efekte povećanja školarina i preduzeti sve neophodne mere kako bi se obezbedio kvalitet obrazovanja za sve studente.
Važno je napomenuti da povećanje školarina na deset fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavlja deo šireg trenda koji se može primetiti na mnogim univerzitetima širom sveta. Uvođenje većih školarina za samofinansirajuće studente je politika koju mnogi univerziteti primenjuju kako bi obezbedili finansijsku održivost i unapredili kvalitet obrazovanja.
Krajnji ishod povećanja školarina na Univerzitetu u Beogradu ostaje da se vidi, ali je jasno da će ova odluka imati veliki uticaj na budućnost visokog obrazovanja u Srbiji. Važno je da se vodi dijalog između svih zainteresovanih strana kako bi se pronašle najbolje moguće rešenje koje će omogućiti pristupačno, kvalitetno i održivo visoko obrazovanje za sve buduće studente.
