Nakon što su obaveštajne službe regiona došle do operativnih podataka, otkriveno je da je likvidaciju Luke Bojovića i Radomira Bobana Baćevića naručio Radoje Zvicer, dok ju je organizovao Nikola Vušović, poznat kao Ludi i Ćopavi Džoni sa Vračara. Za izvršenje zločina angažovani su mladići spremni da to urade za novčanu nadoknadu. Ove dvojice begunaca, za kojima je Srbija izdala poternice zbog drugih krivičnih dela, već su bili umešani u egzekucije po Beogradu, angažujući sitnije prestupnike, uglavnom narkomane, koji često ne znaju za koga čine zločin. Pored novčane nadoknade, često su isplaćivani i u narkoticima.

Glavna meta ovog ubistva bio je Luke Bojović, ali se takođe pominje i Nikšićanin Radomir Baćović, koji već godinama živi u Beogradu. Petorica muškaraca su u petak uhapšena zbog pripreme teškog ubistva, među kojima su bila četvorica osumnjičenih. Bojović je veoma oprezan i retko dolazi u prestonicu, boraveći uglavnom na teritoriji Subotice i Zlatibora, gde se bavi biznisom. S druge strane, Baćović se češće viđa na Vračaru, a javnosti je poslednji put bio viđen na sahrani svog zemljaka Ranka Radoševića, poznatog kao Eskobar. Baćović se povezuje s „škaljarskim klanom“ nakon ubistva Jovice Vukotića u Istanbulu.

Nikola Vušović, poznat kao Ludi i Ćopavi Džoni, organizovao je pripreme za ubistvo Bojovića i Baćovića preko svojih ljudi, uključujući Filipa K., Nikolu P., Milana I., Bogdana P. i Sašu K. Ova petorica su planirala i organizovala ubistvo od početka februara do hapšenja u maju, ali ih je policija sprečila u realizaciji plana. Radoje Zvicer se povezuje s pripremom ubistva preko Vušovića, a ranije se dovodio u vezu s organizovanjem egzekucija u Grčkoj, gde su ubijeni visokorangirani članovi „škaljarskog klana“.

Iako se ovi operativni podaci temelje na saznanjima obaveštajnih službi regiona, zvaničnih potvrda o njima nema. Ipak, veze između različitih kriminalnih grupa u regionu jasno pokazuju složenu mrežu saradnje i rivalstva unutar kriminalnog miljea na Balkanu. Likvidacije i egzekucije visokorangiranih članova kriminalnih grupa postale su uobičajene prakse za rešavanje nesuglasica ili preuzimanje kontrole nad trgovinom drogom, oružjem ili drugim kriminalnim aktivnostima.

Ukidanje granica između država Balkana, zajedno s korupcijom, nedostatkom snažne pravosudne i policijske reakcije te dubokim korenima organizovanog kriminala u regionu, omogućava kriminalnim grupama da deluju slobodno i bez straha od kažnjavanja. Da bi se suzbio kriminal na Balkanu, neophodna je regionalna saradnja, jačanje pravosudnih i policijskih kapaciteta te sprovođenje efikasnih antikorupcijskih mera.

Kriminalne grupe poput „škaljarskog klana“ i „kavačkog klana“ ne samo što ugrožavaju bezbednost građana regiona, već dovode u pitanje stabilnost društava i vladavine zakona. Borba protiv organizovanog kriminala zahteva odlučnu i koordiniranu akciju svih država Balkana, uključujući jačanje međunarodne saradnje i razmenu informacija između obaveštajnih službi. Samo tako možemo očekivati da se kriminalne grupe suoče s pravdom i da se spreče novi zločini i likvidacije na ulicama Balkana.