U Banjaluci se danas obeležava 83 godine od stradanja 52 učenika u naselju Šargovac. Ova tužna godišnjica podseća na stravične događaje koji su se desili tokom Drugog svetskog rata, kada su ustaše izvršile masovne zločine nad srpskim stanovništvom u ovom delu Bosne i Hercegovine.
Naime, u banjalučkim selima Drakulić, Šargovac i Motike, kao i u rudniku Rakovac, 7. februara 1942. godine, ustaše su u samo jednom danu ubile 2.315 Srba, među kojima je bilo 551 dete. Ovaj brutalni pokolj započeo je u ranim jutarnjim satima, kada je grupa ustaša stigla u rudnik Rakovac i počela da ubija srpske rudare. Nakon toga, nastavljeno je sa ubijanjem srpskog stanovništva u okolnim selima, gde su ustaše išle od kuće do kuće, bez obzira na godine i pol žrtava.
Ova tragedija je deo šireg konteksta stradanja Srba tokom Drugog svetskog rata. Na području Banjaluke, kao i širom okupirane Jugoslavije, ustaše su sprovodile sistematske progone, mučenja i ubistva. U tom periodu, mnoge porodice su izgubile svoje najmilije, a čitave zajednice su bile devastirane. Ovi zločini su ostavili dubok trag u kolektivnoj svesti naroda i podsećaju nas na važnost sećanja i obeležavanja žrtava.
Obeležavanje godišnjice stradanja u Šargovcu ima za cilj ne samo sećanje na žrtve, već i podizanje svesti o potrebi za očuvanjem sećanja na te tragične događaje kako se njihova sudbina ne bi zaboravila. U društvu koje se suočava sa brojnim izazovima, važno je negovati kulturu sećanja, jer ona doprinosi razumevanju prošlosti i izgradnji bolje budućnosti.
Ono što se dogodilo u Banjaluci i okolnim mestima u februaru 1942. godine, nije samo lokalna tragedija, već deo šireg istorijskog konteksta koji uključuje i druge narode i njihove sudbine tokom rata. Ove godišnjice su prilika da se prisetimo svih onih koji su stradali, ali i da se promišljaju vrednosti mira, tolerancije i suživota.
Pored obeležavanja godišnjice, važno je i razgovarati o načinima na koje se sećanje na žrtve može održavati kroz obrazovanje, kulturu i umetnost. Mnogi učitelji, umetnici i aktivisti rade na očuvanju sećanja kroz različite projekte, dokumentarne filmove, knjige i izložbe koje osvetljavaju ovu tamnu stranu istorije.
Sećanje na stradanje dece, posebno, izaziva snažne emocije. U svakoj žrtvi, posebno u onima najmlađima, gubi se budućnost. U društvima koja su pretrpela ovakve tragedije, važno je da se izgrade mehanizmi za prevenciju sličnih događaja u budućnosti. To uključuje obrazovanje o toleranciji, ljudskim pravima i važnosti mira.
U tom smislu, obeležavanje godišnjice stradanja u Banjaluci postaje ne samo podsećanje na prošlost, već i poziv na akciju za izgradnju pravednijeg i humanijeg društva. Društava koja će se truditi da uče iz svoje prošlosti kako bi sprečila ponavljanje sličnih grešaka.
Na kraju, važno je napomenuti da su ovakvi događaji deo kolektivnog pamćenja i identiteta naroda. Zato je obeležavanje ovakvih godišnjica ključno za očuvanje sećanja, ali i za promišljanje o budućnosti i vrednostima koje treba negovati. U tom svetlu, sećanje na stradale u Šargovcu i širom Banjaluke ostaje trajna obaveza svih nas.
