Tokom poslednjih godina, primetno je da su deca sve više izložena ekranima mobilnih telefona i televizora, što utiče na njihov razvoj, posebno na sposobnosti govora i komunikacije. U Jagodini, tokom sistematskih pregleda pred upis u školu, pregledano je više od 600 mališana, a problemi sa govorom uočeni su kod 17% njih. Takođe, stručnjaci su identifikovali fenomen nazvan „digitalni autizam“ ili „ekranizam“, koji se odnosi na smanjenje socijalne interakcije među decom usled prekomerne upotrebe digitalnih uređaja.
Dr Milica Mihajlov, načelnica Dečjeg dispanzera Doma zdravlja u Jagodini, ističe da je neophodno organizovati radionice za roditelje kako bi ih edukovali o štetnosti ekrana na razvoj dece. Ove radionice imaju za cilj da pomognu roditeljima da razumeju kako mobilni telefoni i televizijski ekrani mogu negativno uticati na sposobnosti govora kod njihovih mališana. Postoje već edukacije za roditelje mlađe dece i dvogodišnjaka, što pokazuje koliko je važno uočiti ove probleme u ranoj fazi razvoja.
Jedan od značajnih problema koji se uočava je i nedostatak fizičke aktivnosti kod dece. Zbog prekomernog vremena provedenog ispred ekrana, deca su manje aktivna, što dovodi do fizičkih problema kao što su kriva kičma, ravni tabani i loše držanje. Takođe, manjak kretanja može uzrokovati nedostatak vitamina D, koji se dobija izlaganjem suncu. U poslednje vreme, primećuje se i porast učestalosti preloma kostiju kod predškolske dece, što nije bio slučaj ranije.
Uz to, logopetsko-defektološki tretman postaje sve važniji kako bi se pomoglo deci da razviju komunikacijske veštine i sposobnosti govora. Mnogi mališani imaju poteškoće u „sklapanju“ rečenica i razumevanju jednostavnih naredbi, što može imati dugoročne posledice na njihov obrazovni i socijalni razvoj.
Ekranizam se može manifestovati na različite načine, uključujući i promene u jeziku. Neka deca čak počinju da govore na stranim jezicima, kao što su engleski ili japanski, zavisno od sadržaja koji prate na internetu. Ova pojava može predstavljati izazov za roditelje, jer se često suočavaju sa situacijom u kojoj njihova deca ne koriste maternji jezik kao glavni sredstvo komunikacije.
Stručnjaci upozoravaju da je važno ograničiti vreme koje deca provode ispred ekrana i podsticati ih na igru sa vršnjacima i aktivnost na otvorenom. Interakcija s drugom decom i razgovor s roditeljima su ključni za pravilan razvoj govornih veština i socijalnih kompetencija.
S obzirom na sve ove izazove, neophodno je da roditelji budu svesni uticaja tehnologije na razvoj svojih mališana. Edukacije i radionice koje nude zdravstvene ustanove imaju za cilj da pruže podršku roditeljima u razumevanju ovih problema i da ih osnaže da donose bolje odluke o korišćenju tehnologije u životima svoje dece.
Na kraju, važno je naglasiti da razvoj dece ne zavisi samo od tehnologije, već i od njihovih svakodnevnih iskustava, interakcija i fizičke aktivnosti. Roditelji mogu igrati ključnu ulogu u oblikovanju zdravog okruženja za razvoj svoje dece tako što će im omogućiti više vremena za igru na otvorenom, zajedničke aktivnosti i razgovore koji podstiču razvoj govornih veština. Samo kroz uravnotežen pristup tehnologiji i fizičkoj aktivnosti možemo osigurati da naša deca pravilno napreduju u svom razvoju.
