Komemoracija povodom smrti dramskog pisca Igora Bojovića održana je danas u Pozorištu lutaka „Pinokio“ u Beogradu. Ova emotivna svečanost okupila je članove porodice, saradnike, prijatelje i sve one koji su poštovali njegov rad i doprinos pozorišnoj umetnosti. Bojović, koji je bio dugogodišnji direktor ovog pozorišta, ostavio je neizbrisiv trag na sceni, a njegovo nasleđe i dalje će živeti kroz dela koja je stvorio.
Među brojnim kolegama koji su došli da odaju poštu Bojoviću bili su poznati pozorišni reditelji i glumci, uključujući Vladana Đurkovića, Zoranu Milašoković Tasić, Jug Radivojevića, Milana Karadžića, kao i glumca Dejana Lutkića. Svi su oni isticali njegov talenat, duhovitost i sposobnost da piše na način koji je dodirivao srca i duše gledalaca.
Dejan Lutkić, jedan od Bojovićevih bliskih saradnika, rekao je da je Bojović bio „vitez pera“, opisujući ga kao duhovitog, oštrog i preciznog pisca. „Tvoje rečenice bile su kao isklesani kamen. Pisao si za decu, što si i sam bio, bio si čovek brat, šalio si se na svoj račun“, rekao je Lutkić. Njegove reči oslikavaju duboko poštovanje i ljubav prema čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u svetu pozorišta.
Jug Radivojević, koji je sa Bojovićem proveo 35 godina prijateljstva i zajedničkog stvaralaštva, istakao je da je Bojović bio „jedan od najvećih pisaca sa ovih prostora“. „Svih 35 godina biće urezano u mom sećanju. Bojović je bio poseban po dobroti duše, autorskoj genijalnosti i božanskoj plemenitosti“, kazao je Radivojević, naglašavajući njegovu jedinstvenu sposobnost da stvara umetnost koja inspiriše i pokreće.
Reditelj Milan Karadžić takođe je govorio o Bojoviću, opisujući ga kao izuzetnu ličnost. „Sve njegove drame bile su odlične predstave, uvek rado i dugo gledane, a ostaće za nova pokoljenja. Igor je bio najbolje društvo, izazivao je smeh, šalio se na svoj račun. Bila je čast i privilegija poznavati ga“, rekao je Karadžić, dodajući da će Bojovićevo nasleđe živeti zauvek kroz njegov rad.
Na kraju komemoracije, prisutnima je prikazan video sa uspomenama na Bojovića, kao i audio snimak njegovog obraćanja tokom uručenja nagrade „Princ“. Ovaj emotivni trenutak omogućio je svima da se podsete na njegovu strast prema pozorištu i ljubav prema umetnosti.
Bojović je bio poznat po svojim delima koja su često obuhvatala teme bliske deci, ali i onima starijim. Njegova sposobnost da piše sa lakoćom i dubinom omogućila je da se njegova dela izvode na pozorišnim scenama širom zemlje, ostavljajući snažan uticaj na generacije glumaca i gledalaca.
U momentima tuge, okupljeni su se setili i smeha, jer je Bojović bio čovek koji je voleo da se šali, a njegov duh i humor će nedeljama, mesecima i godinama ostati u sećanju svih koji su ga poznavali. Njegova dela će nastaviti da se igraju i inspirišu, dok će se njegovo ime pamtiti kao jednog od najvažnijih dramskih pisaca srpske pozorišne scene.
Na kraju, Bojovićevo nasleđe nije samo u rečima koje je napisao, već i u ljudima koje je inspirisao i životima koje je dotakao svojom umetnošću. Njegova komemoracija bila je dirljiva proslava života jednog izuzetnog umetnika, koji će zauvek ostati u srcima onih koji su ga voleli i poštovali.
