Masovni ubica, Uroš Blažić, koji je izvršio užasan masakr 4. maja 2023. godine, ubivši devetoro ljudi, priznao je svoje zločine i besramno ih pravdao. Razlog njegovog zločina bio je, kako tvrdi, nepravda društva prema njemu, što se odrazilo i na njegovo očajničko ponašanje. Blažić je naveo da su meštani stvarali zaveru protiv njega, da su govorili loše o njegovom ocu i da su ga izluđivali u školi zbog tamnije puti. Ipak, psihijatrijskim veštačenjem je utvrđeno da je u trenutku zločina bio uračunljiv i svestan svog postupanja.

Stravičan događaj desio se u naselju Grošnice u okolini Mladenovca, a Uroš Blažić je nakon masakra ukrao taksi vozilo kojim se odvezao do sela u okolini Kragujevca, gde se sakrio u ujakovoj šupi. Policija je brzo reagovala i uhapsila masovnog ubicu.

S obzirom na to da je Blažić počinio masakr dok još nije imao 21 godinu, maksimalna kazna koju može da dobije je 20 godina robije za devet oduzetih mladih života. Advokat porodice Panić, Ivan Milosavljević, istakao je da veštačenje nije pokazalo da Blažić nije bio svestan značaja dela ili da nije bio uračunljiv i da je žrtvama oduzeta mladost.

Među devetoro nevinih ljudi koji su izgubili živote nalazili su se i Kristina i Milan Panić, anđeli iz Dubone čije su osmehe i radost zamenili večnom tugom njihovi roditelji, Saša i Zorica Panić. Milan je upravo tog 4. maja trebao da proslavi svoj 23. rođendan, ali umesto toga, njegovi roditelji su obeležili taj dan tugom i sećanjima na svog sina i ćerku.

Saša Panić je na društvenim mrežama podelio pesmu koju je napisao u znak sećanja na svog sina, gde je izrazio svoju patnju i bol za izgubljenim detetom. Njegova poruka i molba anđelima u nebeskom carstvu bila je da nastave da ih greju svojom ljubavlju i da ih jednog dana opet spoje na drugoj strani.

Njegova bol dodatno je bio pojačan saznanjem da je masovni ubica pravdao svoje postupke nepravdom koja je navodno pretrpeo od društva. Umesto da se suočava sa svojim unutrašnjim demonima, ponašao se kao pasivna žrtva okolnosti. Ismejavanje u školi i loše priče o svom ocu bile su neopravdani razlozi za pokolj devetoro nevinih ljudi.

Stravični događaj podsetio nas je sve na važnost praćenja mentalnog zdravlja među mladima i potrebu za ubrzanim delovanjem u slučajevima kada je neko ugrožen ili pokazuje znakove agresije. Umesto da se suočava sa svojim demonima, Blažić je odlučio da preuzme pravdu u svoje ruke, zaboravljajući da životi drugih ljudi takođe imaju značaj i vrednost.

Iako je ovakav događaj teško preboljeti, treba se fokusirati na pružanje podrške porodicama i zajednici. Otvoreni razgovori o zdravlju i problemima mladih, kao i potencijalnim rizicima i opasnostima, mogu igrati ključnu ulogu u sprečavanju sličnih tragedija u budućnosti. To nije samo pitanje jednog čoveka ili grupe ljudi, već celokupne zajednice koja mora prepoznati znakove upozorenja i reagovati na vreme. Jer, pogubne posledice nepravde i loših postupaka mogu uticati na mnoge nevini ljude, koji bi inače trebali da se raduju i uživaju u svetlim i lepim trenucima svog života.