Patrijarh Porfirije služio je svetu liturgiju u hramu Svetog velikomučenika Pantelejmona u beogradskom naselju Mirijevo, povodom Krstopoklonu nedelje. Ova nedelja je posvećena krstu, a patrijarh je govorio o važnosti krsta u životu vernika. On je naglasio da slediti Hrista znači uzeti svoj krst i raspeti sebe svetu, što podrazumeva unutarnji duhovni preobražaj i iskreno pokajanje.
Patrijarh je istakao da Gospod na prvi pogled ne nudi komfor ili pobedu, te podsetio da je i sam Hristos na zemlji bio viđen kao gubitnik u okviru društvenih pravila i vrednosti tog vremena. On je pozvao vernike da krenu putem odricanja, naglašavajući da, iako je taj put uzak i težak, u njemu leži tajna pobede i put u vaskrsenje.
„Uzmi svoj krst i pođi za mnom“, poručio je patrijarh, objašnjavajući da ovaj poziv nije samo fizičko napuštanje svakodnevnog života, već se tiče unutrašnjeg i duhovnog stanja pojedinca. On je naglasio da slediti Hrista znači postaviti Ga u središte svoga bića, a to podrazumeva odricanje od filozofije ovoga sveta i ljudskog mudrovanja.
Patrijarh Porfirije je istakao da se ne smemo oslanjati na sopstvenu pamet ili procene, jer ne možemo pronaći istinsko zadovoljstvo i mir bez Hrista. On je podsetio da je Hristos rekao da ćemo biti suđeni prema merilima koja sami postavljamo, što nas poziva da slušamo jedni druge i pristupamo jedni drugima sa ljubavlju i razumevanjem, bez obzira na naše grehe ili napore na duhovnom putu.
Uzimanje krsta i putovanje za Hristom, kako je rekao, podrazumeva težak put, koji zahteva svlačenje starog, grešnog čoveka u nama. Ukazao je na to da, ako verujemo da možemo doći do radosti i mira bez Hrista, bićemo izgubljeni. „Čovek bez Hrista je potpuno izgubljen, ma ko bio i ma šta imao“, zaključio je patrijarh.
Krstopoklonu nedelja, koja se obeležava svake godine treće nedelje Vaskršnjeg posta, ima značaj u pripremi vernika za Vaskrs, podsećajući ih na krst i ulogu koju on ima u hrišćanskom životu. Iznošenje krsta na ovaj dan simbolizuje poziv vernicima da prodube svoj duhovni život i usmere se ka Hristu, posebno u ovom periodu postа, koji je vreme introspekcije i duhovnog rasta.
Ova liturgija i reči patrijarha Porfirija pozivaju vernike da se oslobode svojih greha, egoizma i samoljublja, kako bi pronašli istinski mir u Hristu. U vremenu kada su svakodnevne brige i problemi često na prvom mestu, patrijarh podseća na važnost duhovnosti i duhovnog života, koji su suštinski za postizanje pravog mira i radosti.
U svetlu ovih reči, vernici su pozvani da preispitaju svoje vrednosti i prioritete, kako bi se usmerili ka Hristu i njegovom učenju. U ovom duhovnom putu, krst postaje simbol ne samo patnje, već i nade i spasenja, čineći ga centralnim elementom hrišćanske vere.
Na kraju, poruke patrijarha Porfirija pozivaju na uzdizanje duha i otvorenost prema drugima, osnažujući zajednicu i negujući međusobno razumevanje u skladu sa Hristovim učenjem. U svetu punom izazova i nesigurnosti, ova duhovna učenja postaju svetlo koje vodi vernike ka pravom putu i večnom životu.
