Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju, Tonino Picula, izjavio je u četvrtak pred Spoljnopolitičkim odborom EP da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u Evropskoj uniji (EU). On je govorio i o masovnim studentskim protestima koji su usledili nakon pada nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.
Picula je, predstavljajući nacrt izveštaja o Srbiji, istakao da je Srbija formalno izrazila opredeljenje da postane članica EU i nameru da se do kraja 2026. godine uskladi sa pravnim tekovinama EU. Međutim, naglasio je da je potrebno demonstrirati stratešku orijentaciju prema tom cilju. Podsetio je da je Srbija otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, ali je dodao da je, uprkos nekim pomacima, potrebno učiniti više.
„Postignut je ograničen ili nikakav opšti napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u svim pregovaračkim poglavljima. Posebni nedostaci su u kritičnim oblastima kao što su vladavina prava, reforma javne uprave i usklađivanje sa politikama EU,“ naveo je Picula. Takođe, ukazao je na to da je korupcija „rasprostranjena“ i da nije postignut nijedan napredak u poglavlju 31 koje se bavi spoljnim politikama. Picula je naglasio potrebu da se obezbedi nezavisnost ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
On je istakao da je neophodno primeniti preporuke posmatračke misije OEBS/ODIHR o izborima iz decembra 2023. godine, reformisati izborni okvir i rešiti postojeće nedostatke. „Od ključne važnosti je obezbediti nezavisnost institucija“, kazao je Picula.
Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova je takođe istaknuta kao suštinski element na putu ka Evropskoj uniji. „Obe strane moraju izbegavati eskalaciju tenzija i poštovati sve prethodne sporazume postignute preko dijaloga koji olakšava EU. Pored toga, hitna pravda mora biti zadovoljena za počinioce terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine, uključujući procesuiranje Milana Radoičića“, rekao je Picula.
Pored toga, naglasio je da je Evropski parlament spreman da podrži Srbiju i restartuje određene procese u okviru postojećih instrumenata i inicijativa. On se osvrnuo i na studentske proteste, izražavajući zabrinutost zbog nasilnih napada i hapšenja nekih od učesnika, kao i pokretanja sudskih postupaka protiv njih.
„Izveštaj naglašava ozbiljnu zabrinutost u vezi sa sistemskim pitanjima koja su istakli demonstranti. Oni zahtevaju odgovornost, institucionalnu i finansijsku transparentnost i poštovanje građanskih sloboda“, istakao je Picula. On je osudio i tvrdnje srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje studentskih protesta kako bi se pokrenula „obojena revolucija“, dodajući da takođe osuđuje proterivanja državljana EU.
Nakon ove rasprave, Tonino Picula će naredne nedelje posetiti Srbiju u prvoj misiji kao izvestilac Evropskog parlamenta. Poslanici Evropskog parlamenta imaju rok do 6. marta da predstave amandmane koji će dopuniti izveštaj. Predloženi amandmani će biti ponovo izglasani u Spoljnopolitičkom komitetu, gde će se glasati o celokupnom, dopunjenom dokumentu.
Nakon usvajanja u Spoljnopolitičkom komitetu, o izveštaju će kasnije, sredinom godine, glasati svi poslanici na plenarnom zasedanju, kada će izveštaj dobiti verziju Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji. Važno je napomenuti da rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za EU institucije i države članice.
Izveštaj je pripremljen uz korišćenje materijala agencije Fonet, a odražava trenutnu situaciju u Srbiji i izazove s kojima se suočava na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
