Novi izveštaj pokazuje da migratorne vrste širom sveta suočavaju se s opasnošću od istrebljenja. Iako se neke vrste uspešno prilagođavaju promenama u životnoj sredini, brojnost gotovo polovine njih opada, a svaka peta vrsta je već ugrožena. Međutim, naučnici ističu da oporavak populacije različitih vrsta ipak nije nemoguć.
Migratori, poput ptica, sisavaca i riba, prelaze hiljade kilometara tokom godine u potrazi za hranom, ležištem i vodom. Međutim, ljudska aktivnost ozbiljno ugrožava njihov opstanak. Gubitak staništa, degradacija i fragmentacija, kao i prekomerna eksploatacija, predstavlja najveće pretnje identifikovane migratori. Ovi faktori doveli su do smanjenja populacija mnogih vrsta, uključujući i ribe, koje su ugrožene u 90 odsto slučajeva.
Međunarodni sporazum o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja uključuje 1.298 vrsta za koje je potrebna međunarodna zaštita, a još 399 vrsta je ugroženo. U godinama koje dolaze, ovaj problem može samo da se pogorša ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere zaštite. Izveštaj saopštava da su određena konkretna područja važna za migraciju i da bi trebalo da budu pod zaštitom kako bi se sačuvala bioraznolikost i migratori.
Iako se situacija čini zabrinjavajućom, postoji nada za oporavak populacije migratornih vrsta. U nekim zemljama, poput Kipra i Kazahstana, već su sprovedeni programi koji su doveli do smanjenja pretnji po migratore. Upravo zbog toga je važno da se preduzmu konkretne akcije kako bi se omogućio oporavak i opstanak migratornih vrsta. Svilene mreže na putevima njihovih migracija, preterani lov i uništavanje njihovih prirodnih staništa neophodno je zaustaviti kako bi se osiguralo opstajanje ovih vrsta.
Izvršna direktorka Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija, Inger Andersen, ističe značaj zajedničkih akcija u zaštiti migratornih vrsta. Ona naglašava da su ove vrste ključne za održavanje funkcije i otpornosti kompleksnih ekosistema naše planete. Stoga je neophodno odmah preduzeti korake za očuvanje ovih vrsta kako bi se dugoročno sačuvao balans u prirodi. U tom smislu, mapiranje i zaštita ključnih lokacija na kojima se migratorne vrste pare, odmaraju ili hrane, predstavljaju prioritetne mere zaštite bioraznolikosti i migratora. Ako budemo zajedno radili na realizaciji preporuka iz izveštaja, možemo stvoriti bolju budućnost kako za migratore tako i za celokupan ekosistem.
