Oko 50.000 demonstranata u Tbilisiju na protestu zbog zakona o stranim agentima

Dejan Krstić avatar

Oko 50.000 demonstranata je danas prošetalo ulicama Tbilisija, gruzijske prestonice, kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo Zakonom o transparentnosti stranog uticaja, poznatom kao zakon o „stranim agentima“. Protesti su organizovani zbog straha da će ovaj zakon, inspirisan sličnim zakonom u Rusiji, biti korišćen kako bi se suzbilo neslaganje sa politikom vlasti.

Protesti su usledili nakon izjave gruzijskog premijera Iraklija Kobahidzea, koji je najavio da će vlada nastaviti sa procesom usvajanja zakona uprkos protivljenju mladih ljudi koji su, kako je rekao, „zavedeni“ i osećaju ogorčenje prema Rusiji.

Zakon o transparentnosti stranog uticaja bi zahtevao da nevladine organizacije koje primaju finansijsku podršku iz inostranstva i vrše „političke aktivnosti“ otkrivaju svoj izvor finansiranja i obeleže sebe kao „strane agente“. Demonstranti tvrde da bi ovaj zakon mogao biti iskorišćen kako bi se ućutkali kritičari vlasti i slobodne nevladine organizacije.

Protesti su privukli veliki broj ljudi različitih političkih uverenja, zajedno sa civilnim aktivistima i studenatima. Demonstranti su nosili transparente na kojima su pisali „Ne grčkom zakonu“, „Stop režimu“, „Mi smo Gruzija“ i „Nećemo biti okovani“.

Protesti su bili mirni i nisu zabeleženi incidenti, iako su šetali kroz guste policijske snage koje su obezbeđivale red tokom demonstracija.

Ova situacija podseća na prethodne proteste koji su održani prošle godine, kada su građani Gruzije izašli na ulice da izraze svoje nezadovoljstvo zbog izbornog procesa i sumnji u regularnost izbora.

Ovaj novi zakon bi mogao dodatno podstaći tenzije između građana i vlasti u Gruziji, posebno između mlade generacije koja se buni protiv bilo kakvog ograničavanja slobode izražavanja i udruživanja.

Iako su vlasti izjavile da će sprovođenje ovog zakona pomoći u borbi protiv stranog uticaja i očuvanju nacionalnog suvereniteta, kritičari tvrde da bi to moglo dovesti do ograničavanja građanskih sloboda i gušenja civilnog društva.

Međutim, odluka vlasti da nastave sa usvajanjem ovog zakona uprkos protivljenju demonstranata pokazuje da će tenzije između vlasti i građana nastaviti da rastu.

Gruzija je bila poznata po svom demokratskom napretku poslednjih godina, ali situacija oko ovog zakona pokazuje da se demokratske slobode mogu naći pod pritiskom u zemlji koja se suočava sa spoljnim i unutrašnjim izazovima.

Demonstranti su jasno izrazili svoje nezadovoljstvo i odlučnost da se bore protiv ovog zakona, ističući da će nastaviti sa protestima dok se njihovi zahtevi ne ispune.

Sada je na vlastima Gruzije da odgovore na ove zahteve građana i da pokažu da poštuju demokratske vrednosti i slobode koje su ključne za građane njihove zemlje.

Ovaj slučaj u Gruziji može poslužiti kao upozorenje drugim zemljama u regionu o važnosti poštovanja demokratskih principa i sloboda, kao i važnosti uključivanja građana u donošenje odluka koje ih direktno pogađaju.

Činjenica da veliki broj ljudi iz različitih političkih i društvenih grupa izlazi na ulice kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo ovim zakonom pokazuje da građani Gruzije imaju snažan osećaj principa demokratije i borbe za svoja prava.

Vlasti Gruzije moraju pažljivo razmotriti zahteve svojih građana i pronaći rešenje koje će zadovoljiti obe strane i doprineti jačanju demokratije i vladavine prava u zemlji.

Dejan Krstić avatar

Preporučeni članci: