Iran je danas izvršio pogubljenje muškarca zbog učešća u napadu dronom na vojni objekt u centralnom Iranu prošle godine, za koji je Teheran optužio Izrael. Muškarac, identifikovan samo kao „Said“, optužen je za saradnju sa izraelskom obaveštajnom službom Mossad radi podizanja u vazduh vojne lokacije povezane sa iranskim Ministarstvom odbrane u Isfahanu 28. januara 2023. godine. Iran je u početku tvrdio da je napad dronom bio usmeren na ministarstvo odbrane u Isfahanu i da je odbijen. Međutim, kasnije su optužili Izrael za vođenje incidenta i objavili hapšenje „glavnih izvršioca“ napada 10. februara 2023. godine.

Prema izveštaju državne televizije, „Said“ je uhapšen u susednoj zemlji i izručen Iranu nakon incidenta u Isfahanu. Ranije ove godine, Iran je najavio pogubljenje četiri iranska Kurda koji su uhapšeni u julu 2022. godine i osuđeni za saradnju sa Izraelom u vezi sa vojnim objektom u Isfahanu. Grupa za ljudska prava je kritikovala tok njihovog suđenja, ocenjujući ga kao izrazito nepravedan.

Iranski dužnosnici su optužili Izrael za niz napada dronovima, sa ciljem da destabilizuju zemlju. Izrael, s druge strane, nije direktno potvrdio svoje učešće u tim incidentima, ali je izrazio podršku iranskim opozicionim grupama i zastupao politiku „pritiska i sankcija“ protiv Irana zbog njegovog nuklearnog programa.

Iran je poznat po svom strogo izvršavanju smrtne kazne, a prema izveštajima Amnesty Internationala, Iran spada u nekoliko zemalja koje najviše izvršavaju smrtnu kaznu u svetu. Kritičari su često kritikovali Iran zbog nedostatka pravednih suđenja, neadekvatne pravne pomoći i politički motivisanih optužbi koje vode smrtnim kaznama.

Pogubljenja u Iranu često izazivaju međunarodnu osudu i pozive za prekid smrtnih kazni. Međunarodna zajednica se često zalaže za poštovanje osnovnih ljudskih prava i prava na pravično suđenje u Iranu.

Smrtna kazna u Iranu se često izvršava vešanjem, a iranska vlada brani ovu praksu tvrdeći da je u skladu sa islamskim zakonima i da služi kao sredstvo za zaštitu društva od kriminala.

Iranski predsednik Ebrahim Raisi, koji je bio sudija u prošlosti, poznat je po svojoj podršci strogim kaznama, uključujući i smrtnu kaznu. Raisi je ranije bio kritikovan zbog navodne umešanosti u masakr političkih zatvorenika tokom iranskog režima u osamdesetim godinama prošlog veka.

Kritičari i grupe za ljudska prava su stalno izražavali zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u Iranu, uključujući i korišćenje smrtne kazne kao sredstvo političke represije. Mnogi su pozvali na reforme u iranskom pravosudnom sistemu i ukidanje smrtne kazne kao sredstva za kaznu.

Međunarodne organizacije i države su takođe pozvale Iran da prestane sa upotrebom smrtne kazne i da poštuje osnovna ljudska prava svojih građana. Ovi pozivi su često ignorisani ili odbijeni od strane iranske vlade, koja tvrdi da je smrtna kazna neophodno sredstvo kažnjavanja za najteže zločine.

Uprkos međunarodnim pritiscima i osudama, Iran nastavlja sa izvršavanjem smrtnih kazni, pogubljenja političkih zatvorenika i kritičara režima. Ova praksa je dovela do daljeg pogoršanja odnosa Irana sa međunarodnom zajednicom i izolacije zemlje na globalnoj sceni.

Iranska vlada tvrdi da su smrtne kazne neophodne za održavanje reda i stabilnosti u zemlji, ali kritičari upozoravaju da su smrtna kazna i politički motivisana pogubljenja postali sredstvo za gušenje slobode izražavanja, političkih aktivnosti i prava na pravično suđenje u Iranu.