Srećko Stefanović, Saša Stanković i Dalibor Petrović, optuženi za teško ubistvo Stanimira Brajkovića (74) u zatvoru u Padinskoj Skeli, pojavili su se juče na suđenju u Višem sudu u Beogradu, gde su negirali odgovornost za njegovu smrt. Brajković je preminuo 4. februara 2024. godine, dok su svi optuženi bili u zatvoru zbog neplaćenih prekršaja.
Tokom suđenja, Stefanović je prebacivao krivicu na Stankovića i Petrovića, dok su oni njega optuživali za nasilje nad starcem. Sva trojica su tvrdila da je Nikola Lukić, koji je bio sa njima u ćeliji, takođe učestvovao u nasilju, ali nije optužen. Stefanović je ispričao detalje o nasilju koje su činili nad Brajkovićem, govoreći o verbalnim i fizičkim napadima, kao i o brutalnim scenama koje su se odvijale u zatvoru.
Prema njegovim rečima, starac je bio maltretiran zbog sitnih nesuglasica i sukoba sa drugim zatvorenicima. Stefanović je ispričao da je, nakon što je starac opsovao Lukiću, došlo do fizičkog sukoba. U više navrata je opisivao kako su ga Stanković i Petrović napadali, dok je on pokušavao da ga zaštiti. Detalji o nasilju su bili šokantni, uključujući udaranje, gušenje i druge oblike zlostavljanja.
Stanković je, s druge strane, negirao sve optužbe i tvrdio da je bio žrtva pretnji od strane Stefanovića i Lukića, koji su ga naterali na različite oblike nasilja. On je izjavio da je bio primoran da učestvuje u napadima zbog straha za svoju porodicu. Takođe je tvrdio da su Stefanović i Lukić svakodnevno zlostavljali Brajkovića, dok je on pokušavao da se distancira od nasilja.
Dalibor Petrović je izneo slične tvrdnje, govoreći kako je Stefanović bio taj koji je predlagao nasilje i maltretiranje starca. On je istakao da je bio pod sedativima zbog propisane terapije, te da nije bio u potpunosti svestan onoga što se dešava u sobi. Petrović je takođe izneo da je pokušao da pomogne Brajkoviću, ali bez uspeha.
Tokom suđenja, izneseni su i svedoci koji su potvrdili da je Brajković bio izložen nasilju. Njegov sin, Zoran Brajković, tražio je da se ispita kako je njegov otac umro, ističući da je upravnik zatvora tvrdio da je umro prirodnom smrću, dok su povrede na njegovom telu sugerisale drugačije. Zoran je napomenuo da je njegov otac imao zdravstvenih problema, ali da nije imao ozbiljnih zdravstvenih poteškoća pre dolaska u zatvor.
Uprkos tvrdnjama optuženih, sudski postupak se nastavlja, a naredni svedoci uključuju Lukića i Milenka Miličića, koji su takođe bili prisutni u zatvoru tokom zlostavljanja. Ovaj slučaj baca svetlo na problem nasilja u zatvorima, kao i na sistemsku odgovornost za zaštitu zatvorenika.
Zlostavljanje i nasilje unutar zatvorskog sistema predstavljaju ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju. Ovaj slučaj može poslužiti kao podstrek za reformu zatvorskog sistema, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti. Zlostavljanje zatvorenika ne samo da ima direktne posledice po žrtve, već i utiče na celokupno društvo, postavljajući pitanja o pravdi, ljudskim pravima i moralnoj odgovornosti.
S obzirom na ozbiljnost optužbi i težinu situacije, očekuje se da će suđenje privući veliku pažnju javnosti i medija, ističući potrebu za transparentnošću i odgovornošću unutar zatvorskog sistema.
