U Zagrebu, prosvetni radnici su započeli cirkularni štrajk u četiri dalmatinske županije, gde učestvuje 6.300 zaposlenih, što čini 80% kadra u osnovnim i srednjim školama, kao i na fakultetima i institutima. Ovaj štrajk organizuju tri sindikata obrazovanja, a glavni zahtevi obuhvataju povećanje osnovice za 10%, veće koeficijente, uvođenje dodatka za prosvetne radnike, kao i odlaganje modularne nastave za strukovne škole na godinu dana.
Štrajk se odvija u Splitsko-dalmatinskoj, Zadarskoj, Šibensko-kninskoj i Dubrovačko-neretvanskoj županiji, a sindikati su izrazili zadovoljstvo velikim odzivom prosvetnih radnika. Očekuje se da će cirkularni štrajk biti nastavljen u drugim županijama tokom narednih dana, obuhvatajući sve pet hrvatskih regiona.
Uprkos odluci Vlade da dani provedeni u štrajku neće biti plaćeni, sindikati su odlučili da nastave sa akcijom, očekujući značajnu podršku. Njihovi zahtevi za povećanjem plata i koeficijenata za slična radna mesta u javnim službama su ključni, a prosvetni radnici se nadaju da će njihova borba rezultirati poboljšanjem uslova rada i života.
Jedan od značajnijih zahteva sindikata je povećanje osnovice za 10%, što bi direktno uticalo na plate prosvetnih radnika. Uvođenje prosvetnog dodatka bi dodatno poboljšalo finansijsku situaciju prosvetara, dok odlaganje modularne nastave predstavlja pokušaj da se pruži više vremena za prilagođavanje novim obrazovnim standardima. Ocenjivanje učitelja i nastavnika je takođe u fokusu, s ciljem unapređenja kvaliteta obrazovanja.
Cirkularni štrajk je oblik protesta koji omogućava prosvetarima da se naizmenično obustavljaju sa radom, čime se smanjuje uticaj na obrazovni proces, ali istovremeno šalje snažnu poruku vlastima o nezadovoljstvu prosvetnih radnika. Ovaj metod štrajka je često korišćen u raznim sektorima, jer omogućava održavanje osnovnih funkcija dok se izražava nezadovoljstvo.
Sindikati su naglasili da je cilj štrajka ne samo da se poboljšaju plate, već i da se obezbede bolji uslovi rada, što je od suštinskog značaja za kvalitet obrazovanja. Mnogi prosvetni radnici se suočavaju sa velikim izazovima u svakodnevnom radu, a niska primanja često dovode do demotivacije i smanjenja kvaliteta obrazovnog procesa.
U Hrvatskoj se obrazovni sistem suočava sa brojnim problemima, uključujući nedostatak učitelja, loše plate i preopterećenost nastavnika. Ove okolnosti dodatno otežavaju situaciju i motivišu prosvetne radnike da se organizuju i bore za svoja prava. Štrajk koji je započet u dalmatinskim županijama može poslužiti kao katalizator za šire promene u obrazovnom sektoru, ako se zahtevi sindikata uzmu u obzir.
Vlada je do sada pokazala otpor prema zahtevima sindikata, što može dovesti do produbljivanja sukoba između prosvetnih radnika i vlasti. Mnogi prosvetni radnici veruju da je štrajk neophodan kako bi se skrenula pažnja na ozbiljne probleme sa kojima se suočavaju, a koji utiču na kvalitet obrazovanja i budućnost mladih generacija.
Na kraju, štrajk prosvetnih radnika u Hrvatskoj je važan trenutak u borbi za prava zaposlenih u obrazovanju. Njihovi zahtevi za povećanje plata, bolji uslovi rada i kvalitetnije obrazovanje su od suštinskog značaja, ne samo za prosvetne radnike, već i za celu društvenu zajednicu. Ovaj štrajk može biti signal vlastima da je potrebno hitno delovati kako bi se obezbedila budućnost obrazovanja u Hrvatskoj.
