Dobojski Okružni sud je osudio Dražena Lazarevića na 20 godina zatvora za teško ubistvo Saše Kulišića iz Doboja. Ova presuda je doneta nakon što je utvrđeno da je Lazarević zajedno sa Andreom Kajganić, koja je nepravosnažno osuđena na 22 godine zatvora, izvršio ovo krivično delo. Kajganićeva je priznala da je ubila svog supruga, a sud je potvrdio da su oboje delovali po prethodnom dogovoru.
Telo Saše Kulišića pronađeno je 30. januara, a postupak protiv Kajganićeve i Lazarevića pokrenut je jer su, zajedno sa maloletnom ćerkom prvoosumnjičene, omamili Kulišića tabletama s ciljem da ga ubiju. Prema izveštajima, maloletnica je u porodičnoj kući napravila limunadu u koju je stavila izmrvljive tablete, nakon čega je Kulišić zaspao. Nakon toga, osumnjičeni su ga vezali, fizički napali i odvezli u šumu gde su mu zadali fatalne ubodne rane.
Andrea Kajganić je na suđenju priznala da je ubila supruga, tvrdeći da je bila pod pritiskom i da nije planirala da ga ubije. U suzama je izjavila da se kaje i da bi volela da može da vrati vreme. Navela je da su godine koje je provela sa Kulišićem bile teške, te da je često bila žrtva nasilja. Iako se oseća krivom zbog smrti svog muža, izjavila je da nije imala alternativu i da se osećala zarobljeno u toj situaciji.
Sašin kum, Mario Bašić, izrazio je šok i nevericu nakon presude. On je ukazao na to da je Kulišić bio dobar čovek, posvećen porodici, koji nikada nije podizao ruku na svoju ženu i decu. Bašić je naglasio da nije mogao da svedoči na suđenju, što ga dodatno frustrira, jer smatra da su iznete tvrdnje o Kulišiću neistinite.
Ova tragedija postavlja mnoga pitanja o porodičnom nasilju i situacijama u kojima se žrtve osećaju bespomoćno. Iako su se Kulišić i Kajganićeva suočavali s problemima u braku, važno je napomenuti da nasilje nikada nije rešenje. Ova situacija podseća na to koliko su važni podrška i pomoć u kriznim trenucima, kao i potreba za prevencijom nasilja u porodici.
Ova presuda takođe otvara diskusiju o pravdi i mogućnostima rehabilitacije. Dok se neki mogu osećati kao da je pravda zadovoljena, drugi se pitaju da li su kazne adekvatne i šta se može učiniti da se spreče slični zločini u budućnosti. Suočavanje sa problemima u braku i nasiljem zahteva kolektivni napor društva, uključujući obrazovanje, podršku žrtvama i pravne reforme.
U ovom slučaju, kompleksnost ljudskih emocija, porodičnih odnosa i društvenih normi dolazi do izražaja, a ishod suđenja može ostaviti dugotrajne posledice kako za porodicu Kulišić, tako i za zajednicu u celini. Dok se život nastavlja, važno je osigurati da se ovakvi incidenti ne ponove i da se svi članovi društva osećaju sigurnima u svojim domovima.
