Miloš Čikić, otac pijaniste Andrije Čikića koji je bio jedan od devetoro đaka ubijenih u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru prošle godine, istetovirao je simbol na svojoj ruci kao trajni podsetnik na svog sina. Na svojoj Fejsbuk stranici, Miloš je podelio fotografiju na kojoj se vidi njegova ruka sa tetovažom violinskog ključa i notnog sistema na kojem je potpisan kao „A. Čikić“, uz sliku dečaka koji svira klavir.

Ova emotivna gesta izazvala je brojne komentare podrške na društvenim mrežama, gde su ljudi izrazili saučešće i podršku porodici Čikić u njihovoj teškoj situaciji. Miloš je napisao ispod fotografije „Moja sreća“, pokazujući da će ovaj simbol zauvek biti deo njega i njegovog sećanja na sina Andriju.

Dečak-ubica iz osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, Kosta K. (14), koji je počinio ove strašne zločine u maju prošle godine i dalje se nalazi na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu. Ovaj događaj šokirao je ceo region i ostavio dubok trag u srcima mnogih ljudi. Porodica Čikić i dalje prolazi kroz teško vreme i traži načine da se nose sa gubitkom njihovog sina.

Nažalost, nasilje među mladima i dalje je aktuelan problem u našem društvu. Ubistva kao što je ono u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ podsećaju nas na važnost prevencije i rešavanja ovakvih incidenata. Obrazovne institucije, porodice i društvo u celini moraju zajedno raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za mlade ljude, gde će se nasilje i konflikti rešavati na miran i konstruktivan način.

Porodica Čikić se hrabro suočava sa svojim gubitkom i pokušava da izgradi nešto pozitivno iz ovog tragičnog događaja. Miloševa tetovaža simbola violinskog ključa i notnog sistema postala je simbol njihove ljubavi prema muzici i sećanja na Andriju kao talentovanog mladog pijanistu. Njihova hrabrost i ljubav inspirišu mnoge ljude da se bore protiv nasilja i da podrže one koji su pretrpeli gubitak.

Pored ovog slučaja, u medijima se aktuelizira i slučaj Zorana Marjanovića, optuženog za ubistvo supruge Jelene 2016. godine u Borči. Javni tužilac Nikola Uskoković vraća se u ovaj predmet nakon što je nedavno preuzeo funkciju u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Ovaj slučaj takođe podseća na ozbiljnost problema porodičnog nasilja i važnost pravde u našem društvu.

U celini, ovi slučajevi nasilja pokazuju potrebu za većom pažnjom i delovanjem u prevenciji i suzbijanju nasilja u našem društvu. Roditelji, obrazovne institucije, zakonodavci i društvo u celini moraju zajedno raditi na stvaranju sigurnijeg i pravednijeg okruženja za sve građane, posebno za mlade ljude koji su najranjiviji na nasilje i zlostavljanje.

Porodica Čikić i druge porodice koje su pretrpele gubitak usled nasilja zaslužuju podršku i solidarnost zajednice u njihovom procesu žalovanja i oporavka. Njihova hrabrost i odlučnost da se nose sa svojim bolom i da se bore za pravdu treba da nas inspiriše da se zajedno borimo protiv nasilja i da radimo na izgradnji sigurnijeg i humanijeg društva.

Na kraju, važno je da se ne zaborave žrtve ovih zločina i da se nastavi raditi na pružanju podrške porodicama i pojedincima koji su pretrpeli gubitak usled nasilja. Svaki slučaj nasilja je previše, i samo zajedničkim naporima možemo stvoriti bolje sutra za sve nas. Neka se sećanje na Andriju i druge žrtve nasilja uvek živi kroz našu borbu za pravdu i sigurnost u društvu.