Sveštenik Gligorije Marković iz beogradske opštine Voždovac izrazio je svoje neverovanje u pogledu vršenja religijskih obreda za kućne ljubimce, što je postalo tema rasprave tokom nedavne izjave.

Prema svešteniku Markoviću, hrišćanska percepcija životinja je nešto što se promenilo, iako se ova vrsta brige za ljubimce ne smatra deo pravog staranja koje je dat čoveku. On je istakao da paljenje sveće za životinje i molitva za njih ne postoje u pravoslavnom hrišćanstvu, te da ukazuje na to da ne poznajemo svoju veru ako smo pravoslavni hrišćani, a vršimo takve obrede.

Marković je naglasio da je pažnja koju pružamo životinjama na nivou odgovornosti za celu planetu, ali vršenje religijskih obreda nad njima nije potrebno, jer su životinje deo čovekovog postojanja, a naša briga o njima treba da bude odgovorna.

On je takođe postavio pitanje da li je zaista potrebno da ljubimce tretiramo na način na koji to činimo, poput slavljenja njihovog rođendana ili kupovine garderobe za njih. Marković naglašava da postoje važnija pitanja kojima se društvo suočava, te da je pitanje o našem odnosu prema kućnim ljubimcima zapravo pitanje o nama samima.

Sveštenik je zaključio da je bitno da razumemo strah nekih ljudi od kućnih ljubimaca, kao i da treba da svedočimo ljubav prema svemu i svakome.

Ova izjava sveštenika Gligorija Markovića izazvala je različite reakcije i pokrenula debatu o odnosu između verskih obreda i brige o kućnim ljubimcima. Mnogi su podržali njegove stavove, dok su drugi izrazili nezadovoljstvo i neslaganje sa njegovim mišljenjem.

Neki vernici su istakli da je briga o kućnim ljubimcima deo njihovog života i da im religijski obredi pružaju duhovnu utehu i podršku. Istakli su da ljubimci imaju posebno mesto u njihovim srcima, te da molitva i paljenje sveća za njih predstavlja deo njihovog verskog života.

Ovo pitanje je postalo predmet rasprave među pravoslavnim vernicima, a nekoliko sveštenika je izrazilo svoje stavove o ovoj temi. Neki su podržali mišljenje sveštenika Markovića, dok su drugi izrazili suprotno mišljenje i istakli da briga o kućnim ljubimcima može biti deo verskog života, u skladu sa savremenim društvenim promenama.

Ovaj slučaj je pokrenuo važnu debatu o odnosu između religije i brige o kućnim ljubimcima, i otvorio pitanje kako savremeno društvo tretira životinje i kako se ove promene odražavaju na verske običaje i verovanja.