Sonja Savić, poznata srpska glumica, preminula je 23. septembra 2008. godine, a njena smrt ostavila je dubok trag u domaćoj kulturnoj sceni. Ova talentovana umetnica, koja je ulogom Marte u kultnom filmu „Mi nismo anđeli“ zadobila srca publike, nije se pojavila u nastavku ovog popularnog ostvarenja, „Mi nismo anđeli 2“. U jednom od svojih intervjua iz 2005. godine, Savić je otkrila razloge za svoju odsutnost u drugom delu filma.
Tada, u razgovoru sa novinarima zagrebačkog „T portala“, Savić je objasnila da je u produkciji filma bilo nekoliko zavađenih strana, a ključni problem predstavljala je situacija oko honorara. Kako je istakla, postojali su „njih troje-četvoro koji su se rvali za honorar“, a jedan od njih, Žika Todorović, bio je posebno problematičan. Iako je Savić izrazila ljubav prema Žiki, priznala je da su se producenti bojali da u nastavku filma ne bude i njega, što bi moglo značajno uticati na kvalitet i popularnost.
Glumica je takođe otkrila da su reditelj i tri glavna glumca u filmu zaradili oko dva miliona dinara, što je, kako je navela, značajna suma novca. Pomenula je i to da je reditelj trebao da radi na nekom angažovanijem filmu, ali je odlučio da snimi „Anđele 3“. Na kraju, Savić se našalila rekavši da ne smije previše da komentariše situaciju kako ne bi izgubila priliku za ulogu.
Sonja Savić je ostavila neizbrisiv trag u srpskoj kinematografiji. Osvojila je srca publike svojim talentom i jedinstvenim pristupom glumi. Njena uloga u „Mi nismo anđeli“ nije bila samo još jedna uloga, već je postala deo kulturne baštine koja se i dalje pamti i ponavlja među generacijama. Nažalost, Savićeva je preminula u svom stanu u Kursulinoj ulici, a oko njene smrti i dalje postoje mnoge misterije i spekulacije.
Savićeva je bila poznata ne samo po svom talentu, već i po svojoj skromnosti i hrabrosti. Iako je bila zvezda, često je govorila o izazovima i pritiscima sa kojima se suočavala kao glumica. Njena smrt ostavila je prazninu u svetu umetnosti, a mnogi su se okupljali da odaju počast ovoj nezaboravnoj ličnosti.
U razgovorima o njenom životu, često se spominje kako je Savić volela da eksperimentiše sa svojim likovima i ulogama, što je dodatno doprinosilo njenom statusu u industriji. Njen odlazak nije bio samo gubitak za porodicu i prijatelje, već i za sve one koji su pratili njen rad i inspirisali se njenim talentom.
Film „Mi nismo anđeli“ i dalje ostaje jedan od najomiljenijih domaćih filmova, a Savićeva uloga u njemu se često ponavlja u razgovorima o legendarnoj srpskoj kinematografiji. Njena sposobnost da prenese emocije i stvori likove koji ostavljaju snažan utisak na gledaoce čini je neizostavnim delom filmske istorije Srbije.
U trenutku kada se prisećamo Sonje Savić, ne možemo a da ne pomislimo na njenu strast prema umetnosti, njene borbe, ali i na radosti koje je donela mnogim ljudima. Njena nasledstva žive i dalje, kako kroz filmove u kojima je igrala, tako i kroz sećanja i priče koje se prenose sa generacije na generaciju. Savićeva ostaje simbol snage i talenta, a njena priča nas podseća na to koliko je važno negovati umetnost i kulturu.
