Tim eksperata nedavno je otkrio zabrinjavajuće količine plastičnog otpada na dnu najdubljeg dela Mediterana, što ukazuje na ozbiljnost zagađenja koje je rezultat ljudskog delovanja. Ova lokacija se nalazi jugozapadno od Peloponeza i proteže se u dužini od 18, a širini od četiri do sedam kilometara. U februaru 2020. godine, podmorsko vozilo „Kaladan“ pod vođstvom Viktora Veskova, zajedno s princezom Albertom od Monaka, zaronilo je u ovu duboku tačku Mediterana. Putovanje je trajalo oko pet sati, a snimci koje je Veskovo napravio postali su osnov za analizu međunarodnog tima naučnika predvođenog Georgom Hankeom iz Evropskog istraživačkog centra.
Analizirajući video snimke, tim je utvrdio da je na dnu mora prisutan drugi po debljini sloj otpada ikada registrovan na dubinama većim od 2 kilometra. Grčki profesor Jorgos Papateodoru istakao je da su rezultati istraživanja poražavajući, s koncentracijom otpada od 26.175 komada po kvadratnom kilometru, što je među najvišim vrednostima ikada zabeleženim u moru.
Za poređenje, najgušća koncentracija podmorskog otpada zabeležena je u Južnom kineskom moru, gde iznosi 55.000 komada po kvadratnom kilometru. U ovom slučaju, čak 88% otpada čini plastika, dok se ostatak sastoji od limenki, staklenih boca i papirnih kutija. Ovaj veliki deo otpada prenose morski tokovi, dolazeći iz Jonskog ili Jadranskog mora, ili sa juga iz istočnog Mediterana, dok neki delovi ukazuju na to da su direktno izbačeni sa brodova.
Podaci o zagađenju okeana alarmantni su, s procenjenim 5,25 biliona komada plastike u vodi, od čega samo 269.000 tona pluta na površini. Na svakom kvadratnom kilometru morskog dna može se naći čak četiri milijarde mikrovlakana. Kara Lavender Lo, istraživačica iz Nacionalnog okeanografskog centra „Vuds houl“, naglašava da je prvi korak u rešavanju ovog problema pronalaženje otpada. Naučna zajednica pokušava da razjasni gde i koliko otpada se taloži na dnu mora i okeana kako bi se procenila šteta koju on nanosi lokalnim ekosistemima.
Jedno od ključnih pitanja za istraživače je da li i koliko toksina ispušta plastika koja se raspada na morskom dnu. Iako je učinjeno mnogo u vezi sa štetom koju veći komadi plastike nanose morskom životu, manje je poznato o uticaju mikroplastike. Ričard Tompson, biolog sa Univerziteta u Plimutu, ukazuje da veća koncentracija otpada nosi veći rizik od štetnih posledica, te je stoga važno prvo locirati deponije smeća na morskom dnu.
Ovo istraživanje jasno pokazuje koliko ozbiljan problem predstavlja zagađenje mora plastičnim otpadom, i koliko je važno da se preduzmu hitne mere kako bi se zaštitili morski ekosistemi. Sa dramatičnom koncentracijom otpada u Mediteranu, koja se smatra jednim od najlepših i najraznovrsnijih mora na svetu, postoji hitna potreba za globalnom svesti o očuvanju okeana. Razumevanje i rešavanje ovog problema ključno je za očuvanje biodiverziteta i zdravlja naših mora.
Naučna zajednica poziva na veće napore u istraživanju i smanjenju zagađenja, kao i na veću odgovornost pojedinaca i industrije prema očuvanju prirode. Samo zajedničkim delovanjem možemo smanjiti uticaj plastike na naše okeane i obezbediti zdraviju budućnost za sve.
