Posmrtni ostaci 119 ljudi za koje se veruje da su žrtve genocida 1994. godine otkriveni su na jugu Ruande, saopštio je zvaničnik te zemlje. Pronalazak masovnih grobnica je još uvek aktuelan skoro tri decenije nakon zločina, jer su počinioci genocida dali sve od sebe da sakriju potencijalno inkriminirajuće informacije. Izvršni sekretar organizacije Ibuka, koja predstavlja osobe koje su preživele genocid, Naftal Ahišakije, izjavio je za AP da vlasti neprestano pronalaze masovne grobnice.

Vlasti su u oktobru prvo pronašle šest tela ispod kuće koja se gradila u okrugu Huje na jugu Ruande. Nakon daljnjih istraga, pronađeno je još tela, rekao je Ahišakije. Pronalazak masovnih grobnica je važan za pravdu i sećanje na žrtve genocida, ali također pomaže porodicama da pronađu i dostojno sahrane svoje najmilije. Genocid u Ruandi 1994. godine, u kojem je ubijeno oko 800.000 ljudi, većini Tutsi, bio je najgori genocid u modernoj istoriji.

Najveći deo tih zločina bili su lokalni farmeri, učitelji, biznismeni i politički lideri koji su se okrenuli svojim komšijama. U logorima i obližnjim šumama, hiljade stanovnika tražili su zaštitu, bezuspešno. Počinioci su bili protiv raznih načina pružanja pomoći – vode, odeće, hrane, medikamenata, pa su mnogi umirali u strašnim uslovima. Danas se sećaju na ovaj događaj, skoro 30 godina kasnije, kako ne bi zaboravili na sve one koji su izgubili svoj život u tom stravičnom zločinu.

Masovne grobnice su i dalje pronađene širom Ruande, a ima mnogo nelokaliziranih tela. Kao i pomenuta lokacija u okrugu Huje, otkrivena su tela na različitim lokacijama u zemlji. Svako otkriće masovne grobnice otvara nova pitanja o genocidu. Istraživači koji rade na otkrivanju, identifikaciji i sahranjivanju ostataka, neumorno rade kako bi ponudili pravdu i mir porodicama žrtava.

Istraživači u Ruandi rade zajedno s tužiocima i drugim pravosudnim organima da pruže neophodne informacije za optužnice. Lokalne zajednice učestvuju u procesu sa namerom da probude neka sećanja, daju svoje svedočenje, i svaka pomoć kako bi vlasti osigurale pravdu za žrtve. Izazov otkrivanja masovnih grobnica je veliki, ali se pravdoljubivi ljudi i ozbiljne vlasti bore da se ovi zločini nikada više ne ponove.

U planinama Ruande, neki su do sada našli desetine hiljada tela – nekoliko takvih grobnica se vide iz satelita. Takođe, svedoci istorije prepoznaju mesta gde su se već zakopavali ostaci, pre nego što su pronađeni. Ruanda se još uvek sučava s teškim posledicama zločina koje su počinili njeni građani. Vlasti su priznale tu moralnu odgovornost i priznale svoje optužbe, donoseći pravdu i sprečavajući nove slične zločine.

Masovne grobnice su pronađene u šumama, naseljima, poljima. Zločinci nisu stali na to da samo ubiju, već su se trudili i sakriti tela. Nasilje je dugotrajno narušilo socijalnu koheziju i povjerenje među lokalnim zajednicama i porodicama, a trajne posledice se i dalje osečaju. Davanje priznanja brige i pravde za žrtve od suštinskog je značaja i dugoročno će doprineti jačanju mira, pravde i pomirenja u Ruandi, piše u saopštenju.

I zapamtimo, genocid se ne događa preko noći. To je proces postignut stanjem uma i kulture, kao i sistematično kratkoročno uništavanje, kako bi se postigao dugoročni cilj. Ruanda je na duge staze gledano, učinila puno napredak prema pomirenju i održavanju univerzalnog ljudskog dostojanstva. Ipak, to je i dug put koji tek predstoji. Briga za počinjene zločine i aman do realne osnove suočavanja s prošlim postupcima nastaviće se.