Istraživanja su pokazala da je stres najizraženiji u određenim delovima dana, a najveći nivo stresa dostiže se ujutro, tačnije oko 7:23 sati. Neurohirurg i klinički neurofiziolog, profesor doktor Branko Đurović, tvrdi da stres može imati i svoje pozitivne strane, te da akutni stres može imati korisne efekte poput poboljšanja koncentracije i fokusa prilikom ispita ili javnih nastupa. Međutim, problem se javlja kada se stres neprekidno ponavlja, odnosno kada postane hroničan.
Profesor Đurović ističe da je fizička aktivnost, posebno jutarnje pešačenje, efikasan metod za umanjenje stresa i jedan od najefektivnijih pristupa u lečenju stresa.

Stres je prirodna reakcija organizma na izazove iz okoline i služi kao mehanizam za adaptaciju i povratak u stanje ravnoteže. Akutni stres može imati korisne efekte, dok se problemi javljaju kada stres postane hroničan. Fizička aktivnost, posebno jutarnje pešačenje, predstavlja efikasan metod za umanjenje stresa i jedan od najefektivnijih pristupa u lečenju stresa.

Stres se često povezuje sa lošim zdravljem, ali istraživanja su pokazala da može imati i pozitivne efekte. Akutni stres može poboljšati koncentraciju i fokus, dok se problemi počinju javljati kada postane hroničan. Fizička aktivnost, naročito jutarnje pešačenje, može biti efikasan metod za umanjenje stresa, prema rečima profesora Đurovića.

Stres je prirodna reakcija organizma na izazove iz okoline i može imati pozitivne efekte kao što su poboljšanje koncentracije i fokusa. Međutim, problemi se javljaju kada stres postane hroničan. Profesor Đurović preporučuje fizičku aktivnost, posebno jutarnje pešačenje, kao efikasan metod za umanjenje stresa.

Stres može imati i pozitivne efekte, poput poboljšanja koncentracije i fokusa, ali se problemi javljaju kada postane hroničan. Fizička aktivnost, posebno jutarnje pešačenje, može biti efikasan metod za umanjenje stresa, prema rečima profesora Đurovića.