Iako je verovatnoća da svemirski otpad pogodi avion mala, istraživanje objavljeno u časopisu „Sajntifik riports“ ukazuje na to da se rizik povećava zbog rastuće aktivnosti u avioindustriji i svemirskim letovima. Svemirski otpad dolazi od svega što je poslato u svemir, uključujući satelite i istraživačku opremu. Aron Boli, vanredni profesor fizike i astronomije na Univerzitetu Britanske Kolumbije, naglašava da se raketama sateliti postavljaju u orbitu, ali mnogo materijala ostaje iza.
Boli ističe da je trenutna ekspanzija u korišćenju svemira dovela do pojave brojnih problema sa svemirskim otpadom. Prema njegovim procenama, trenutno postoji oko 50.000 komada svemirskog otpada veličine lopte za bejzbol ili veće, koji se nalaze u blizini Zemlje. Kada se uzmu u obzir objekti veličine između jednog centimetra i pola milimetra, njihova brojnost se meri u milionima.
Ovi objekti u orbiti prirodno propadaju, ali veliki deo njih je „nekontrolisan“. Kada ponovo uđu u Zemljinu atmosferu, oni se raspadaju, ali ne nestaju u potpunosti. Boli objašnjava da, kada ovi objekti ponovo ulaze u atmosferu, skloni su sagorevanju, topljenju ili isparavanju. Kako se materijal sagoreva, on se pretvara u fine čestice, što može predstavljati dodatni rizik.
Avio-industrija sve više uzima u obzir prisustvo svemirskog otpada prilikom donošenja odluka o zatvaranju vazdušnog prostora. U 2022. godini, Španija i Francuska su odlučile da zatvore deo svog vazdušnog prostora kada je raketno telo od 20 tona bilo na putu da ponovo uđe u atmosferu. Istraživači su napomenuli da je raketno telo na kraju palo u Tihi okean.
Zatvaranje vazdušnog prostora dovelo je do odlaganja 645 letova, u proseku oko 30 minuta, a neki avioni koji su se već nalazili u vazduhu morali su da budu preusmereni. Ove situacije pokazuju koliko je važno pratiti kretanje svemirskog otpada, ne samo zbog sigurnosti aviona već i zbog sve većeg broja letova koji se odvijaju širom sveta.
Rast svemirskih misija i povećanje broja satelita u orbiti više nego ikada pre dovodi do sve većih izazova u upravljanju svemirskim otpadom. U svetlu ovih informacija, naučnici i inženjeri rade na razvoju strategija za smanjenje rizika od sudara, uključujući i tehnologije za uklanjanje svemirskog otpada.
Boli i njegovi kolege naglašavaju da je važno da se sa problemom svemirskog otpada suočimo ozbiljno, jer se situacija ne može ignorisati. Porast broja komercijalnih svemirskih letova i planovi za kolonizaciju Marsa dodatno komplikuju situaciju. Svemirski otpad ne predstavlja samo pretnju za avione, već i za satelite i druge svemirske misije.
U ovom trenutku, saradnja između zemalja i organizacija je ključna za rešavanje problema svemirskog otpada. Međunarodne regulative i standardi moraju se postaviti kako bi se obezbedila sigurnost u vazdušnom i svemirskom saobraćaju. Svemirski otpad predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju i delovanje pre nego što postane još veći izazov.
U zaključku, iako je verovatnoća da svemirski otpad pogodi avion mala, rizik raste sa svakim novim lansiranjem. Avio-industrija i svemirske agencije moraju raditi zajedno kako bi osigurale bezbednost u vazduhu i svemiru u budućnosti. Rješenja za upravljanje svemirskim otpadom su neophodna kako bi se zaštitili putnici i očuvala bezbednost svemirskih misija.
