U beogradskom UK „Parobrod“ sinoć je otvorena izložba fotografija pod nazivom „134“, autora Željka Šafara. Izložene crno-bele fotografije beleže destrukciju grada i njegove memorije, kako je istakao arhitekta Bojan Kovačević. Kovačević je naglasio da su prizori na fotografijama zapravo vremenski preseci brisanja, uklanjanja, poništavanja i poniženja. Fotografije prikazuju Beograd koji je bio usredotočen na železničku stanicu, sa vagonima koji su služili kao privremeni boravak. Kovačević je istakao da su vagoni predstavljali staništa na sate ili dane, koji su nas nosili tamo gde su bile pruge.

Fotografije Željka Šafara predstavljaju spoj likovnosti i dokumentacione pouzdanosti, prema rečima Kovačevića. One su svedočanstvo o materijalnoj artificijelnosti koja sastavlja tragediju Beograda, a grad je razsredišten i nepokretan pred nama. Nakon 134 godine postojanja, Glavna stanica je ugašena, pruge su razmontirane, vagoni devastirani, a istorija grada je gotovo poništena, što se vidi i na Šafarovim fotografijama. Autor izložbe ističe da su ove fotografije zabeležile poništenje grada, ali i čuvaju sećanje na njega.

Izložbu „134“ u UK „Parobrod“ moguće je posetiti do 16. juna. Šafarove fotografije predstavljaju svojevrsni glas za grad koji se menja, ali i sećanje na ono što je nekada postojalo. Surova realnost Beograda kroz fotografije Željka Šafara postaje vidljiva posetiocima izložbe, te podseća na značaj čuvanja istorijskog nasleđa i memorije grada. Ova izložba predstavlja važan kulturni događaj koji podstiče posetioce na razmišljanje o propadanju gradskog tkiva i važnosti očuvanja kulturne baštine. Šafarove fotografije pokazuju kako se gradovi menjaju kroz vreme, te podsećaju na potrebu da se sačuva sećanje na prošlost i istoriju.

Posetioci izložbe imaju priliku da kroz Šafarove fotografije sagledaju Beograd iz drugačije perspektive, oslušnu zvuke i osete vibracije grada koji se menja. Izložba predstavlja spoj umetničkog i dokumentarnog pristupa, te pruža posetiocima priliku da se upoznaju sa istorijskim i kulturnim nasleđem grada kroz objektiv fotografa. Šafarove fotografije pomeraju granice u umetničkom izrazu i prenose snažnu poruku o važnosti očuvanja sećanja na prošlost.

Ova izložba predstavlja primer kako se fotografije mogu koristiti kao sredstvo za dokumentovanje istorijskih promena i sećanja na prošlost. Kroz Šafarove fotografije posetioci mogu da se upoznaju sa delom Beograda koji više ne postoji, ali čije sećanje se čuva kroz umetnost. Izložba „134“ daje posetiocima priliku da se suoče sa surovom realnošću gradskih promena, ali i da pronađu vrednost u čuvanju sećanja na prošlost i istoriju grada.

Kroz umetnički izraz i dokumentaristički pristup, Željko Šafar uspeva da prenese snažnu poruku kroz svoje fotografije, te podstakne posetioce na razmišljanje o promenama u gradu i značaju očuvanja kulturnog nasleđa. Izložba „134“ postavlja pitanja o sudbini gradova i sećanjima na prošlost, te podstiče posetioce da razmišljaju o značaju očuvanja identiteta i memorije grada.

Kroz umetnički izraz i dokumentaciono pouzdanu fotografiju, Željko Šafar uspeva da zabeleži surovu realnost gradskih promena, te da podstakne posetioce na razmišljanje o važnosti očuvanja kulturne baštine i sećanja na prošlost. Izložba „134“ predstavlja važan kulturni događaj koji podstiče posetioce na razmišljanje o gradskim promenama i značaju očuvanja istorijskog nasleđa. Šafarove fotografije postaju svedočanstvo o prolaznosti vremena i važnosti čuvanja sećanja na prošlost.