Mišel Krstović je optužen za izazivanje nacionalne i verske mržnje zbog incidenta ispred Bajrakli džamije u Beogradu prošle godine. Krstović je danas negirao krivicu na suđenju u Višem sudu u Beogradu, uz podršku svog branitelja Nemanje Đurkovića, koji tvrdi da nema osnova za krivično delo. Više tužilaštvo u Beogradu predložilo je osudu za Krstovića, uz meru obaveznog lečenja i čuvanja u zatvorskoj bolnici. Krstović je izjavio da je iste veroispovesti kao i oštećeni i da ne može izazvati versku mržnju.

Na suđenju je Krstović tvrdio da se nije nalazio u dvorištu džamije, već na ulici, gde se sukobio sa dvojicom Arapa, tvrdeći da su se posvađali na arapskom jeziku. Naveo je da nije vređao oštećene na verskoj osnovi i da su se fizički sukobili ali da nije bilo povreda. Odbacio je i optužbe da je vikao uvrede na verskoj osnovi i tvrdio da mu je majka Muslimanka, kao i on, otac i brat.

Krstović je negirao i optužbe da je zamahivao skalpelom na jednog čoveka, tvrdeći da nije vadio taj predmet, te da je bio pijan kada se sukobio sa Arapima. Takođe je rekao da mu je verski dozvoljeno da pije alkohol i da Arapi takođe smeju da konzumiraju alkohol.

Na suđenju se oglasila i doktorica iz Specijalne zatvorske bolnice Svetlana Pajić Savić, koja je tvrdila da je situacija rezultat psihoze i nema veze sa alkoholom. Rekla je da će dopuniti svoje mišljenje nakon Krstovićeve odbrane, s obzirom da se on u istrazi branio ćutanjem.

Mišel Krstović je rođen u Kuvajtu i arapski je njegov maternji jezik, iako govori i srpski jezik. Trenutno ima bivšu suprugu i četvoro dece u Kuvajtu, koji su takođe muslimanske veroispovesti. Krstović je istakao da nije imao nameru da izazove versku mržnju i da su njegovi postupci bili rezultat sukoba pod uticajem alkohola.

Situacija oko Krstovićevog slučaja izazvala je pažnju javnosti, a suđenje je nastavljeno sa saslušanjem svedoka i dodatnim argumentima odbrane i optužbe. Očekuje se da će sud doneti odluku u skladu sa relevantnim dokazima i pravnim propisima.

Ovaj slučaj naglašava važnost poštovanja različitih veroispovesti i sprečavanje izazivanja mržnje na verskoj osnovi. Takođe, ističe potrebu za pažljivim pristupom u tumačenju i primeni zakona u ovakvim situacijama, kako bi se osigurala pravična pravda za sve uključene strane.

Nadamo se da će sudski postupak pružiti jasniju sliku o ovom slučaju i doprineti borbi protiv verske mržnje i netrpeljivosti u društvu. Sve strane uključene u ovaj slučaj trebaju imati priliku da iznesu svoje argumente, a sud treba da odluči na osnovu relevantnih dokaza i pravnih normi. U krajnjem slučaju, važno je osigurati da se pravičnost i jednakost primenjuju u sudskim postupcima, bez obzira na versku pripadnost ili druge lične karakteristike.