Cene su stvarno visoke u regionu, i to je ono što većina nas primećuje. Pored toga što plaćamo visoke cene u restoranima i kafićima, mi imamo luksuz da uporedimo cene sa drugim mestima širom sveta. Na primer, nedavno se na Instagram stranici Podgoriki vremeplov pojavila slika računa iz jednog restorana u Kolainu, gde su dve tople čokolade koštale po 8 evra, a jedno kuvano vino je stajalo 9 evra, ukupno 25 evra ili 2925 dinara po srednjem današnjem kursu Narodne banke Srbije. Na računu je bio i komentar da je Kolain skuplji od Švajcarske. Komentari na društvenim mrežama su bili različiti, ali većina je kritikovala osobu koja je objavila račun, sugerirajući da je trebala provjeriti cene unaprijed.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila je podatak da je prosečna cena kafe u restoranima u Hrvatskoj 2,50 eura, dok je u Sloveniji 1,9 eura, u Crnoj Gori 1,90 eura, u Srbiji 1,8 eura. Rumunija je tada bila izuzetak i kafa se tamo prodavala za 0,9 eura, dok je u Luksemburgu bila najskuplja, sa prosečnom cenom od 3,9 eura po šolji. Takođe, zanimljivo je da je kafa u Hrvatskoj skuplja od prosečne cene u zemljama koje su članice EU. Zato se mnogi pitaju zbog čega su cene hrane i pića tolike na Balkanu, posebno u turističkim gradovima?
Postoje različiti faktori koji utiču na cene hrane i pića. Prvo, treba uzeti u obzir visoke takse i PDV na proizvode u većini zemalja Balkana. Pored toga, sezonski turizam može uticati na povećanje cena kako bi se iskoristila visoka tražnja tokom leta. Takođe, troškovi rada, iznajmljivanje prostora, i opšti troškovi poslovanja mogu biti visoki i moći biće reflektovani u cenama proizvoda.
Prema istraživanju DIFY, cene hrane i pića u restoranima su prosečno 30 posto više na Balkanu u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Na primer, cena obroka u restoranu u prosečnoj evropskoj zemlji je oko 12 evra, dok je na Balkanu oko 16 evra. Takođe, cena šolje kafe u prosečnoj evropskoj zemlji je oko 2,5 evra, dok je na Balkanu oko 3,5 evra.
Ipak, postoji nekoliko mesta na Balkanu gde se hrana i piće mogu naći po nižim cenama. Na primer, u manjim gradovima, van turističkih zona, ili u lokalnim kafićima i restoranima, cene su obično niže nego na popularnim mestima. Najbolji savet za putnike je da istraže i istraže lokalne opcije pre nego što se odluče gde će jesti i piti.
Ipak, pored visokih cena hrane i pića, Balkan i dalje privlači mnogo turista zbog svoje lepote, istorije, kulture, i raznolike ponude. LotzeLuzer, nemački putopisac, povezuje visoke cene sa rastućim turizmom na Balkanu. U intervjuima za hrvatske medije, on ističe da je interesovanje nemačkih turista za Balkan rastuće iz godine u godinu i to je dovelo do povećanja cena. On takođe navodi da trenutno postoji jaz između kvalitete usluge i cene, i da bi to moglo uticati na dugoročnu reputaciju destinacije.
U svakom slučaju, visoke cene na Balkanu se razlikuju od mesta do mesta, ali je važno da turisti budu svesni ovih informacija kada planiraju svoje putovanje. Takođe, lokalni biznisi bi trebali uzeti u obzir balans između ponude i cena kako bi privukli više turista, ali i da im pruže razlog da se vrate ponovo.
