Nutricionist Ana Todorović istaknula je važnost glikemijskog indeksa brašna kao pokazatelja brzine porasta šećera u krvi nakon konzumacije. Pirinčano brašno ima najviši glikemijski indeks od 95, dok je belo pšenično brašno na drugom mestu sa indeksom 85. Preporučuje se kombinacija speltinog, ražanog i heljdinog brašna kao zdravu opciju sa umerenom količinom glutena. Osobe sa celijakijom, alergijama na gluten ili autoimunim oboljenjima bi trebalo da izbegavaju gluten.

Ražano brašno se ističe kao zdrav izbor bogat vlaknima, vitaminima i mineralima. Sa glikemijskim indeksom od 45, pogodno je za dijabetičare i osobe sa insulinskom rezistencijom. Nutricionistkinja je predstavila detaljnu listu glikemijskih indeksa različitih vrsta brašna, ističući razlike između njih i naglašavajući njihov uticaj na nivo šećera u krvi. Pirinčano brašno se ističe kao brzi izazivač skoka šećera, dok je ovseno brašno nisko glikemijsko sa indeksom 26.

Raznolikost vrsta brašna pruža mogućnost odabira u skladu sa specifičnim nutritivnim potrebama, kao i sa ciljem održavanja stabilnog nivoa šećera u krvi. Dodavanje maslinovog ulja, maslina, origana, bosiljka, morske soli i meda može obogatiti ukus hleba. Testo treba da odstoji najmanje dva sata pre pečenja, a umesto kvasca se preporučuje soda bikarbona.

U zaključku, odabir pravog brašna može imati veliki uticaj na zdravlje, posebno za osobe sa određenim zdravstvenim stanjima poput dijabetesa, insulinske rezistencije ili celijakije. Važno je informisati se o glikemijskom indeksu različitih vrsta brašna kako bi se održao stabilan nivo šećera u krvi i podržalo opće zdravlje organizma. Na kraju krajeva, zdrava ishrana je ključna za očuvanje zdravlja i prevenciju raznih bolesti.