Svake godine, hiljade ljudi širom sveta bivaju inficirane bakterijom hlamidijom. Iako je to najčešća bakterijska seksualno prenosiva bolest (SPB), mnogi ljudi nisu ni čuli za nju. Analize u našoj zemlji otkrivaju da trećina ispitanika koji su učestvovali u anketama nije nikada čula za hlamidiju, ili je čula, ali ne zna tačno šta je. Još manje njih zna da hlamidija, ako se ne leči, može da izazove sterilitet.
Prema nezvaničnim statistikama, jedna od deset seksualno aktivnih osoba inficirana je bakterijom hlamidijom. Ova bakterija sa osobinama virusa prenosi se oralnim, vaginalnim ili analnim seksom, i svaka polno aktivna osoba je u potencijalnom riziku koji raste sa porastom broja partnera. Adolescentkinje su u većem riziku za razvoj infekcije zbog nedovoljne zrelosti grlića materice, a bakterija se takođe može preneti i prilikom porođaja sa majke na dete.
Kod polovine muškaraca hlamidija je simptomatska, dok je kod žena infekcija najčešće asimptomatska. Simptomi kod muškaraca uključuju pojačan nagomilani sekret žućkaste boje, gnojni iscedak iz penisa, peckanje i svrab pri mokrenju, bol tokom seksualnog odnosa, jednostrani otok i bol u predelu testisa, i povišenu telesnu temperaturu. Simptomi kod žena obuhvataju neuobičajeni ili pojačani iscedak iz vagine, bolove pri seksualnom odnosu, blago krvarenje za vreme ili posle seksualnog odnosa, krvarenje između menstruacija, bol u donjem delu trbuha ili leđa, mučninu, i povišenu telesnu temperaturu.
Mnogi ljudi koji su zaraženi hlamidijom ne osećaju nikakve simptome, ali to ne znači da infekcija nije ozbiljna. Ukoliko se ne leči, bolest može kod žena da bude praćena komplikacijama u vidu upale jajovoda i hronične zapaljenske bolesti male karlice sa posledičnom neprohodnošću jajovoda i neplodnošću uz povećan rizik od vanmateričnih trudnoća. Kod trudnica infekcija može da dovede do prevremenog porođaja, a kod bebe inficirane majke do upale pluća i konjuktivitisa. Kod muškaraca, najčešća komplikacija je upala semenih kanalića i Rajterov sindrom (vrsta artritisa koja nastaje posle urogenitalne ili stomačne infekcije).
Stručnjaci pozivaju na testiranje na hlamidiju, kako bi se infekcija otkrila i lečila na vreme. Testiranje je jednostavno i može se obaviti kod lekara ili kod kuće brzim testom, čiji su rezultati vidljivi za 15 minuta. Ako je test pozitivan, važno je uzimati antibiotike onako kako ih je lekar propisao i ne prekidati propisanu terapiju. Tri nedelje po završenom lečenju, potrebno je ponoviti laboratorijske testove da bi se ustanovilo da li je lečenje bilo uspešno, a partner takođe treba da se leči.
Prevenciju infekcije hlamidijom možete sprovesti upotrebom kondoma prilikom svakog seksualnog odnosa, uključujući analni i oralni. Faktori rizika za infekciju hlamidijom uključuju uzrast stupanja u polne odnose, pol (žene su podložnije infekciji od muškaraca), broj partnera, seks bez zaštite, seks pod uticajem alkohola, i postojanje ranije prenosive infekcije. S obzirom na ozbiljne posledice koje infekcija hlamidijom može izazvati, važno je redovno testirati se i pridržavati se mera prevencije.
