Pismenost i znanje jezika su ključni faktori koji utiču na razvijanje društva i nacije. Prema popisu stanovništva u Srbiji, preko 160 000 ljudi je nepismeno, a preko 80% njih su žene. Međutim, čak i oni koji imaju završene fakultete, često prave pravopisne greške koje narušavaju jezičku kulturu.

Pismenost ne podrazumeva samo prepoznavanje slova, već i poznavanje osnovnih pravopisnih i gramatičkih pravila jezika. Ova veština je ključna za komunikaciju, obrazovanje i razvoj društva.

S obzirom na to da je ćirilica zvanično pismo u Srbiji, važno je da građani poštuju i znaju pravilno koristiti obe verzije pisma – ćirilicu i latinicu.

U ovom tekstu ćemo se fokusirati na nekoliko uobičajenih pravopisnih grešaka koje ljudi često prave:

1. Negacije glagola se pišu spojeno sa „ne“ – neću, nisam, nemoj, nemam. Ostale negacije glagola pišu se odvojeno – ne znam, ne mogu, ne umem…

2. Kod prideva i imenica rečca NE srasta sa drugom reči, npr. nečovek, neznanje, nepismeno.

3. Da li se kao pitanje uvek piše odvojeno, kao i je li, bi li, hoćemo li…

4. „Jel“ se nikada ne sme mešati sa „jer“. Reč „jel“ ne postoji, pravilno je pisati „je li“.

5. Pravilno je pisati fali, protestovati, evro, predsednik, radostan, izvinio sam se.

Ostale pravopisne greške uključuju nepravilnu upotrebu glagola, prideva, predloga i skraćenica.

Važno je da svi pravilno koristimo jezik, kako bismo očuvali i zajednički jezički identitet. Ovaj cilj postiže se redovnim praktikovanjem pravilnog pravopisa i gramatike, kao i negovanjem jezičke kulture u društvu.

Ukoliko se usredsredimo na unapređenje pravopisnih veština i promovišemo jezičku kulturu u obrazovnim institucijama i na javnim mestima, možemo doprineti smanjenju nepismenosti i poboljšanju kvaliteta jezičke komunikacije.

Očuvanje, unapređenje i poštovanje srpskog jezika ključni su za razvoj srpskog društva i kulture. Kroz edukaciju i promociju pravilnog pravopisa, možemo smanjiti broj pravopisnih grešaka i doprineti poboljšanju jezičke kulture u društvu.

Nadam se da će ovaj tekst podstaći ljude da se više posvete pravilnom pravopisu i jezičkom izražavanju, kako bi doprineli očuvanju i razvoju srpskog jezika.