Istraživanje koje je sprovedeno od strane kompanije Brother UK istaknulo je najpovoljnije gradove u Evropi za rad na daljinu. Istorično, najmanje troškove ima Tuzla u Bosni i Hercegovini, koja je na vrhu liste najjeftinijih gradova za rad na daljinu.
Analizirajući faktore poput brzine Wi-Fi mreže, cene iznajmljivanja stana, cene električne energije i općenite bezbednosti u mestu, Brother UK je dao ocene destinacijama od 1 do 100.
Tuzla se izdvojila po vrlo povoljnim cenama stanova i hrane. Cena jednokrevetnog stana u centru grada iznosi oko 207 evra mesečno, dok je prosečan obrok van kuce svega 4,11 evra.
Rumunija je zemlja koja dominira listom najjeftinih gradova, sa pet od 10 najpovoljnijih mesta. Gradovi kao što su Oradea, Krajova i Sibiu se našli na listi zahvaljujući niskim troškovima interneta i pristupačnosti.
Veoma značajno mesto na listi je i srpski grad Ni, koji se našao na 9. mestu, sa povoljnim cenama stanova i hrane, ali i solidnom brzinom interneta.
Kompanija Brother UK je takođe napravila popis 10 najskupljih mesta za život na daljinu u Evropi:
1. Pariz, Francuska
2. Trst, Italija
3. Kopenhagen, Danska
4. Beč, Austrija
5. Aalborg, Danska
6. Ljubljana, Slovenija
7. Genova, Italija
8. Madrid, Španjoloska
9. Brussels, Belgija
10. Berlin, Nemačka
Analiza je pokazala da je Pariz najskuplji grad u Evropi za rad na daljinu, sa visokim troškovima stanovanja, hrane i brzinom interneta.
Takođe, Trst u Italiji i Kopenhagen u Danskoj su se takođe našli među najskupljim mestima za rad na daljinu, zbog visokih cena stanovanja i hrane.
Ovi podaci su od značaja za radnike koji uživaju slobodu rada na daljinu, sa mogućnošću izbora mesta prema njegovim ekonomskim faktorima. Takođe, mogu biti ohrabrenje za pojedince da istraže nove destinacije za kvalitetan način života, a da pritom ostanu u granicama njihovih finansijskih mogućnosti.
Na kraju, ova istraživanja bi mogla imati i efekte na ekonomije samih mesta, jer bi se ista mogla dodatno razvijati kada bi postala popularna među digitalnim nomadima i radnicima na daljinu. Takođe bi imala i pozitivne efekte na turizam i usluge generalno u gradovima koji se pojavljuju na listi kao povoljne destinacije za rad na daljinu.
S obzirom na sve ove činjenice, potrebno je dalje istraživanje i analiza kako bi se bolje razumelo kako rad na daljinu može uticati na ekonomiju, kao i koje faktore mogu da utiču na popularnost određenih gradova za život digitalnih nomada.
U svakom slučaju, ova istraživanja sigurno donose nove perspektive i poglede na rad na daljinu, kao i na način na koji može uticati na ekonomske tokove i razvoj određenih gradova u Evropi.
