Nakon što je objavljeno da je zbog nestabilne političke situacije u Srbiji oko 30% stranih turista otkazalo svoje rezervacije, a da kongresni turizam beleži značajne gubitke, postavlja se pitanje kakva je trenutna situacija u Beogradu. Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda, ističe da se prestonički turizam suočava s velikim izazovima. Prema njegovim rečima, gotovo 85% posetilaca Beograda čine strani turisti, što dodatno naglašava značaj Beograda kao turističke destinacije. U prethodnoj godini, Beograd je zabeležio devizni priliv od oko 1.4 milijarde evra, što ga čini ključnim faktorom u ekonomiji Srbije.
Popović se osvrće na dramatičan rast turističkih kapaciteta, koji su se povećali sa 63 hotela 2014. godine na 117 u trenutnom periodu. Takođe, privatni smeštaj postaje sve značajniji u odnosu na hotelski, što ukazuje na evoluciju turizma u gradu. „Postali smo evropska, pomalo i svetska metropola kada govorimo o kratkim gradskim odmorima“, naglašava Popović, ističući važnost Beograda kao destinacije za boravke od četiri dana.
Međutim, trenutna situacija izazvana unutrašnjim previranjima dovela je do smanjenja broja poseta. Popović upozorava da je februar bio na 30-35% niži u odnosu na prethodnu godinu, a ako se trend nastavi, mart bi mogao biti na 50% niži. Ova situacija izaziva zabrinutost zbog opadajućeg broja noćenja i gubitka poverenja među potencijalnim posetiocima. On predviđa da bi ova godina mogla biti teža od godine korone, ističući da je trenutna situacija „veliki udarac na imidž Beograda, ali i Srbije“.
Kao što Popović naglašava, gubitak poverenja u destinaciju može imati dalekosežne posledice. Sećajući se stigme iz devedesetih godina, kaže da je Beograd prošao težak put ka obnovi svog identiteta kao sigurne i atraktivne destinacije. Izgradnja poverenja je ključna, ne samo među turistima, već i među investitorima.
U svetlu trenutnih previranja, Popović naglašava da turizam utiče na mnoge sektore, uključujući ugostiteljstvo. „Posledice oseća svaki osmi Beograđanin koji radi u sektoru turizma ili ugostiteljstva“, navodi on, čime ukazuje na široki uticaj turizma na lokalnu ekonomiju. Turizam je povezan sa lokalnim proizvođačima, frizerima, taksistima i mnogim drugim uslugama, što dodatno naglašava kompleksnost turističkih lanaca.
Beograd se oslanja na važne događaje i konvencije kako bi privukao turiste, a gubitak interesovanja za kongresne manifestacije može značajno uticati na celokupnu turističku sliku grada. Popović ističe da kongresni turizam beleži pad od 40% i da je posebno ugrožen trenutnom situacijom u zemlji. „Kongresni turizam je najosetljiviji na turbulentne situacije“, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, najviše otkazivanja rezervacija dolazi iz regiona, dok gosti iz drugih delova, poput Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, ne odustaju lako. Takođe, naglašava važnost kvaliteta usluga i ulaganja u infrastrukturu, što može značajno uticati na privlačenje turista. „Kategorizacija hotela zavisi od nacionalnih pravila i propisa“, objašnjava Popović, dodajući da su hoteli sa četiri zvezdice u Beogradu često bolji i kvalitetniji u poređenju s drugim tržištima, što doprinosi privlačnosti Beograda kao turističke destinacije.
Uprkos svim izazovima, Popović ostaje optimističan. „Mi u turizmu ćemo morati ponovo da se borimo jer smo trenutno srozani, ne svojom krivicom“, zaključuje on. Saradnja države, turističke organizacije i privatnog sektora biće ključna za oporavak i dalji razvoj turizma u Beogradu. Beograd ima potencijal da se vrati na put rasta, ali to zahteva zajednički napor i strategiju koja će obnoviti poverenje turista i investitora.
