Prve vesti o novom soju koronavirusa, poznatom kao Eris, potekle su iz SAD i Velike Britanije. Međutim, još zanimljivije je da se ovaj soj masovno pojavio u Grčkoj, koja je popularna destinacija za odmor za građane Srbije, gde se očekuje da će letovati više od 700.000 naših sugrađana. Premda se u Srbiji trenutno ne vrši sekvenciranje virusa, očigledno je da je Eris prisutan, s obzirom na to da je već postao dominantan soj u Grčkoj, posebno na ostrvima kao što je Krit.
Prema podacima Instituta „Batut“, zabeležen je porast broja zaraženih u Srbiji za oko 20% u poslednjim nedeljama. Ipak, broj zaraženih ostaje daleko ispod onih iz 2022. godine, kada je dnevno bilo oko 20.000 zaraženih. U ovom trenutku, manje od 300 ljudi je pozitivno na virus tokom nedelje, što ukazuje na to da su trenutne brojke na nivou statističke greške.
Postavlja se nekoliko ključnih pitanja vezanih za Eris i njegov uticaj na zdravlje građana. Prvo, da li je Eris zarazniji od prethodnih sojeva? Iako se čini da je postao dominantan u mnogim zemljama, nema dokaza da je zarazniji od prethodnika ili da izaziva teže simptome. Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović smatra da se ne očekuje da će Eris izazvati teže oblike bolesti, kao što je to bio slučaj s deltom. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je Eris za soj od većeg javnog zdravstvenog značaja.
Drugo pitanje se odnosi na nošenje maski. Iako su maske više nisu obavezne, grčki epidemiolozi upozoravaju da se ljudi ne smeju zaboraviti na opasnosti koje virus još uvek nosi, posebno za starije i hronične bolesnike. Preporučuju nošenje maski na mestima sa velikim brojem ljudi i savetuje se da se oboleli odmah testiraju i traže medicinsku pomoć.
Treće pitanje se tiče zaštite vakcinisanih. Prema stručnjaku za infektivne bolesti Dejvidu Alenu Volu, imunitet se smanjio, pa vakcinisani i dalje mogu da se zaraze. Tokom poslednjih meseci, broj vakcinisanih opada, što može uticati na zaštitu od novih sojeva. Stručnjaci upozoravaju da oni koji su vakcinisani pre više od šest meseci imaju smanjenu zaštitu.
Četvrto pitanje odnosi se na to ko bi trebao da se vakciniše. Iako vakcine možda neće biti direktno protiv Erisa, njihova primena ostaje važna, posebno za starije osobe i one sa hroničnim bolestima, kako bi se smanjila verovatnoća teže kliničke slike i hospitalizacije.
Peto pitanje je da li je korona postala novi grip. Čelnici SZO-a naglašavaju da se virus i dalje mora smatrati pretnjom, ali je moguće da će se u budućnosti tretirati kao sezonska bolest, uz redovne godišnje vakcine.
U pogledu simptoma Erisa, oni uključuju curenje ili zapušen nos, glavobolju, umor, kijavicu, upaljeno grlo, kašalj i promene čula mirisa. Važno je da se osobe koje primete simptome obave da se testiraju i da se jave lekaru kako bi se sprečila eventualna hospitalizacija.
Epidemiolozi naglašavaju da je važno ostati svesni prisutnosti virusa i njegovih novih sojeva, te preduzeti mere zaštite, posebno za osetljive grupe. S obzirom na to da se virus kontinuirano menja, potrebna je stalna pažnja i prilagođavanje strategija javnog zdravlja u borbi protiv kovida-19.
