Rusija je bila primorana tražiti alternative za trgovinu u stranim valutama, uključujući juan, nakon što su njene devizne rezerve bile zamrznute i zemlja odsečena od SVIFT sistema za razmenu poruka u svetlu sukoba u Ukrajini. Međutim, Rusija nije jedina koja se opredelila za kinesku valutu, jer su i neke druge velike globalne ekonomije počele da koriste juan ili da razmatraju kinesku valutu kao opciju.

Rusija je već počela da koristi juan u spoljnoj trgovini. Kineska valuta je korišćena u 34% ruskog uvoza i 25% izvoza od jula 2023. godine, a postala je i treći po veličini klirinški centar za ofšor transakcije u juanima. Slično tome, Argentina je iskoristila 1,04 milijarde dolara u juanima za plaćanje kineskog uvoza, dok je Saudijska Arabija potpisala sporazum vredan 50 milijardi juana za liniju razmene sa Kinom. Takođe, Brazil je postigao sporazum o kliringu u juanima i razmenu valuta, dok je Iran počeo da koristi juan za plaćanje nafte.

Ovi potezi pokazuju rastući značaj juana u globalnoj trgovini i finansijskim transakcijama. Argentina je čak koristila juan za plaćanje dugova Međunarodnom monetarnom fondu, što je prvi put da je južnoamerička zemlja upotrebila kinesku valutu za izmirenje dugova.

Ovaj trend ukazuje na smanjenje zavisnosti od američkog dolara i potragu država za alternativnim valutama u svetlu geopolitičkih tenzija i ekonomskih promena. Kina se sve više pozicionira kao ključni igrač u globalnoj ekonomiji, a juan postaje sve značajnija valuta u međunarodnim transakcijama.

Očekuje se da će ova tendencija rasta značaja juana u međunarodnim poslovima i finansijama samo nastaviti da raste, posebno jer se druge zemlje sve više okreću kineskoj valuti kao alternativi tradicionalnim valutama poput dolara i evra. S obzirom na situaciju na globalnom tržištu i političke tenzije, uloga juana u svetskoj trgovini i finansijama će se svakako nastaviti da se razvija u narednim godinama.