Evropska komisija se obratila crnogorskom parlamentu nakon što je usvojena Rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu. Portparolka Ana Pisonero Hernandez istaknula je važnost dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje za proces proširenja Evropske unije. Ona je naglasila da je neophodno prevazići teško nasleđe prošlosti i promovisati iskreno pomirenje kao zajednički napor. Ubrzo nakon usvajanja rezolucije, Hrvatska je reagovala oštro, upozoravajući da bi mogla blokirati pristupne pregovore Crne Gore kao članica EU. Opozicioni poslanik Miro Bulj iz Hrvatske najavio je upućivanje zaključka kojim bi poslanici koji su glasali za rezoluciju bili proglašeni nepoželjnima u Hrvatskoj. Prema predloženom zaključku, 41 poslanik Skupštine Crne Gore, uglavnom iz Pokreta Evropa sad (PES), Demokrata, Socijalističke narodne partije (SNP), Nove srpske demokratije (NSD) i Demokratske narodne partije (DNP), bili bi označeni kao nepoželjni u Hrvatskoj. Očekuje se da će ova situacija dodatno zakomplikovati odnose između Crne Gore i Hrvatske te postaviti pitanje regionalne saradnje u okviru evropskih integracija.