Turizam u Grčkoj, kao jedna od ključnih industrija, suočava se sa značajnim izazovima, posebno kada je reč o očuvanju resursa slatke vode. Zbog sve češćih suša i smanjenja padavina, grčka vlada razmatra alternativne metode za punjenje bazena u hotelima, uključujući korišćenje morski vode. Ova ideja je pokrenuta u svetlu sve većeg pritiska na vodne resurse, posebno tokom letnje turističke sezone kada se očekuje povećanje broja posetilaca.
Prema predloženim regulativama, planira se instalacija cevi koje bi omogućile pumpanje morska voda u bazene hotela, a nakon korišćenja, ta voda bi se vraćala nazad u more. Ovo rešenje ima za cilj da pomogne u štednji slatke vode, koja je od suštinskog značaja za gradske potrebe, posebno u oblastima koje se suočavaju sa nestašicama. Elena Rapti, zamenica ministra turizma, istakla je da je fokus na očuvanju vodnih resursa i da se zakonodavni okvir mora prilagoditi trenutnim uslovima.
Grčka se poslednjih godina suočava sa ozbiljnim problemima vezanim za vodoopskrbu. Tokom poslednje dve godine, zemlja je zabeležila značajne sušne periode. Nacionalna opservatorija Atine je dokazala da se godišnja količina padavina smanjila za oko 12% između 1971. i 2020. godine. Uslovi suše su se pogoršali, a predstojeća turistička sezona dodatno će opteretiti resurse, posebno na popularnim ostrvima kao što su Egejska ostrva i Krit, gde su padavine smanjene za čak 20%.
Grčka je 2022. godine privukla gotovo 33 miliona posetilaca, generišući prihode od 28,5 milijardi evra. Međutim, sve veći pritisak turizma na resurse stvara sve veći otpor među lokalnim stanovništvom, koje se suočava sa problemima prekomernog turizma. Radnici u turizmu su izrazili zabrinutost zbog održivosti turističkog modela zemlje, a klimatske promene dodatno otežavaju situaciju.
Preporuke o korišćenju morska voda za punjenje bazena nisu obavezne za hotele, ali bi mogle olakšati izgradnju potrebne infrastrukture u slučaju da se uvedu ograničenja korišćenja slatke vode. Ipak, ovaj plan nije bez kontroverzi. Kritičari ističu moguće ekološke posledice, posebno u vezi sa sadržajem koji bi se ispuštao nazad u more. Predlog zakona ne sadrži jasne standarde kvaliteta za ispuštanje vode, a hemikalije koje se koriste za dezinfekciju bazena, poput hlora, mogu biti toksične za morski život.
Osim toga, postoji zabrinutost da bi izgradnja cevi mogla oštetiti morsko dno, što bi dodatno ugrozilo ekosistem. Neki stručnjaci smatraju da su brige o uticaju bazena na resurse preuveličane, s obzirom na to da su istraživanja pokazala da bazeni na popularnim ostrvima troše samo oko 6% dostupne vode.
U svetlu ovih informacija, Grčka se nalazi na raskrsnici. Moraju se pronaći održiva rešenja koja će omogućiti očuvanje resursa, ali i zaštitu prirodnog okruženja. Turizam je vitalna grana privrede, ali bez odgovarajuće strategije za upravljanje vodnim resursima, budućnost ovog sektora može biti ugrožena. Grčka vlada će morati da pronađe ravnotežu između razvoja turizma i očuvanja prirodnih resursa, kako bi osigurala održivost za buduće generacije.
