Posebno odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu zakazalo je suđenje četvorici oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva zbog zločina počinjenih tokom vojne akcije „Oluja“ u avgustu 1995. godine. Suđenje je zakazano za ponedeljak, ali će se odvijati u odsustvu optuženih, koji nisu dostupni pravosudnim organima Srbije.
Pripremno ročište održano je novembra 2022. godine, kada je sud trebalo da odluči o suđenju u odsustvu. Kako bi to uradio, obratio se hrvatskom pravosuđu, koje je odgovorilo da neće postupati po zamolnici za uručenje poziva za suđenje. Optuženi su Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64) iz Varaždina.
Prema optužnici, njih četvorica su optuženi za ratne zločine protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu. Navodi se da su naredili avionske napade na civilno stanovništvo, što je rezultiralo smrtima i ranjavanjem civila srpske nacionalnosti, kao i prisilnim napuštanjem teritorije koju su do tada naseljavali. Ovi događaji doprineli su promeni etničkog sastava Hrvatske.
Mikac je, postupajući po naređenju, naredio Jeleniću da izvrši avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala putem Bosanski Petrovac-Ključ. Ova kolona je bežala iz Hrvatske, i napad je izvršen 7. avgusta 1995. godine. Jelenić je, uprkos tome što nije bilo legitimnog vojnog cilja, napao izbegličku kolonu koristeći rakete S-24, što je rezultiralo smrću deset civila i ranjavanjem više njih, od kojih je 15 identifikovano.
Radulj je, takođe postupajući po naređenju, izdao naređenje Boroviću za napad na drugu izbegličku kolonu koja se kretala putem Bosanski Novi-Prijedor. Ovaj napad se dogodio 8. avgusta 1995. godine, i sličan je prethodnom po načinu izvršenja. Avioni su, iako su preleteli izbegličku kolonu i uočili da se radi o civilima, napali koristeći avionske topove, što je rezultiralo smrću tri civila i ranjavanjem još 24, uključujući četvoro dece.
Tužilaštvo je naglasilo važnost ovog predmeta, ističući da je protek vremena dovela do sumnje da će Hrvatska ili Bosna i Hercegovina preduzeti krivične postupke protiv odgovornih za ova dela. Zbog toga su predložili da se optuženima sudi u odsustvu, iako nisu dostupni sudu.
Ova suđenja su deo šireg konteksta pravde za žrtve ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji. Mnogi smatraju da je važno da pravosudni organi nastave da se bave ovim pitanjima, čak i kada su optuženi nedostupni. Ratni zločini iz 1990-ih ostavili su duboke ožiljke na društvu, a mnoge porodice još uvek tragaju za pravdom i istinom o sudbinama svojih najmilijih.
Izvršenje pravde u ovakvim slučajevima često je otežano zbog političkih i pravnih prepreka između država. Međutim, međunarodni zakoni i principi ljudskih prava postavljaju obavezu da se ratni zločini procesuiraju, bez obzira na vreme koje je prošlo od njihovog izvršenja. U ovom slučaju, suđenje četvorici hrvatskih oficira može pružiti neku vrstu pravde za žrtve i njihove porodice, kao i poslati važnu poruku da se ratni zločini ne zaboravljaju i da će odgovorni biti pozvani na odgovornost.
Ovaj slučaj takođe naglašava potrebu za međunarodnom saradnjom u procesuiranju ratnih zločina. Kako bi se obezbedila pravda, važno je da sve države budu spremne da sarađuju i pomognu jedne drugima u prenosu informacija i dokaza koji su ključni za uspeh ovakvih suđenja. U suprotnom, pravda će ostati nedostižna za mnoge žrtve ratnih zločina.
