Kako je saopštio ministar finansija Siniša Mali, javni dug Srbije je povećan u 2023. godini i iznosi 36,152 milijarde evra, što predstavlja učešće od 52,3 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP). U poređenju sa prethodnom godinom, javni dug je porastao za 2,826 milijardi evra. Ministarstvo finansija je objavilo da je ukupan javni dug na kraju 2022. godine bio 33,326 milijardi evra, a učešće u BDP iznosilo je 55,1 odsto. Na kraju 2021. godine, javni dug je bio 30,134 milijardi evra, odnosno 56,5 odsto BDP-a.
Prema podacima Ministarstva finansija, direktne obaveze Srbije na kraju 2023. godine iznose 34,336 milijardi evra, dok su indirektne obaveze 1,816 milijardi evra. Unutrašnji dug Srbije u okviru direktne obaveze iznosi 10,271 milijardi evra, dok je spoljni dug 24,065 milijardi evra. Što se tiče indirektnih obaveza, unutrašnji dug iznosi 519,1 miliona evra, dok je spoljni dug 1,297 milijardi evra.
Ministar finansija je istakao da je povećanje javnog duga posledica pandemije koronavirusa i ekonomske krize koja je pogodila zemlju. On je naglasio da je Srbija uspela da održi stabilnost javnih finansija i da je smanjenje javnog duga jedan od prioriteta Vlade. Mali je istakao da će Vlada nastaviti sa merama fiskalne konsolidacije kako bi se javni dug smanjio i kako bi se obezbedila održivost javnih finansija.
Ekonomisti su podeljeni u vezi sa povećanjem javnog duga. Dok jedni smatraju da je povećanje opravdano zbog vanrednih okolnosti, drugi upozoravaju da bi preveliki javni dug mogao da dovede do problema sa otplatom i da bi mogao da ograniči prostor za investiranje i razvoj ekonomije.
Pored toga, skeptici upozoravaju da bi povećanje javnog duga moglo da dovede do povećanja poreza i smanjenja javne potrošnje, što bi moglo da utiče na životni standard građana. U tom kontekstu, vlada je najavila da će sprovesti mere štednje i reforme javnih finansija kako bi se smanjio javni dug i kako bi se održala stabilnost ekonomije.
S obzirom na to da je javni dug Srbije dostigao zabrinjavajući nivo, stručnjaci ističu da je neophodno sprovesti mere štednje i fiskalnu disciplinu kako bi se smanjio javni dug i kako bi se stvorili uslovi za održiv ekonomski razvoj. Oni ističu da je neophodno smanjiti troškove države, povećati efikasnost javnog sektora i smanjiti subvencije kako bi se smanjio javni dug i kako bi se stvorili uslovi za rast i razvoj ekonomije.
U tom smislu, stručnjaci ističu da je neophodno sprovesti reforme javnih finansija, povećati efikasnost javnog sektora i smanjiti troškove države kako bi se smanjio javni dug i kako bi se stvorili uslovi za održiv ekonomski razvoj. Oni ističu da je neophodno smanjiti subvencije i podsticaje kako bi se smanjio javni dug i kako bi se smanjili fiskalni rizici.
U tom smislu, stručnjaci ističu da je neophodno sprovesti reforme javnih finansija, povećati efikasnost javnog sektora i smanjiti troškove države kako bi se javni dug smanjio i kako bi se obezbedila održivost javnih finansija. Oni ističu da je potrebno smanjiti subvencije i podsticaje kako bi se smanjio javni dug i kako bi se obezbedili uslovi za održivi ekonomski razvoj.
