Procenjena direktna šteta za srpske kompanije zbog jednostrane odluke Prištine o zabrani ulaska robe iz centralne Srbije na Kosovo do 1. maja ove godine iznosi 216 miliona evra, prema rukovodiocu Centra za regionalnu saradnju PKS Aleksandru Radovanoviću. Ova šteta je merena samo kroz neostvarene plasmane, bez troškova proizvođača usled preusmeravanja robe na druga tržišta. U 2022. godini, plasman robe iz centralne Srbije na Kosovo je bio 293,4 miliona evra, dok je u prošloj godini smanjen za 51,9 odsto na 141,2 miliona evra.
Radovanović ističe da zabrana uvoza srpske robe nanosi štetu ne samo srpskim kompanijama, već i firmama registrovanim na Kosovu. Međutim, deo oštećenja osećaju i međunarodne kompanije koje imaju proizvodne pogone u Srbiji, jer učestvuju sa 40 odsto u plasmanu robe na Kosovo. Uprkos tome, PKS je tokom leta 2023. godine poslala više od 80 pisama najvišim čelnicima EU, ambasadama Kvinte i delegacijama EU u Beogradu i Prištini, kao i specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i specijalnom izaslaniku SAD za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru, pozivajući ih da se prepreke što pre otklone.
Odluka Prištine, doneta pre godinu dana, 14. juna 2023. godine, zabranila je plasiranje proizvoda iz centralne Srbije na tržište Kosova. Ovaj embargo prvobitno je obuhvatao sva srpska roba, ali je kasnije revidiran da se primenjuje samo na gotove proizvode, dok su sirovine, poluproizvodi, mineralna đubriva, hrana za životinje, mašine i oprema izuzeti.
Unatoč tome što je zabrana delimično olakšana, srpske kompanije nastavljaju suočavati sa značajnim gubicima zbog nedostatka pristupa tržištu Kosova. Ova situacija nije samo štetna za srpsku ekonomiju, već i za ekonomske odnose između Beograda i Prištine, koji su već bili opterećeni političkim napetostima.
Radovanović također ističe da su neke međunarodne kompanije koje su zainteresovane za investiranje ili proizvodnju u Srbiji, zabrinute zbog ovih trgovinskih ograničenja jer im može ugroziti poslovne planove i ciljeve. Osim direktnih gubitaka i štete koja se ocenjuje u milionima evra, postoji i dugoročniji uticaj na reputaciju srpske privrede kao pouzdanog i stabilnog partnera na međunarodnom tržištu.
Prema procenama stručnjaka, ova zabrana trgovine može imati negativne posledice i na regionalnu ekonomiju, jer ograničava pristup srpskih proizvoda ne samo na Kosovo, već i na druga tržišta u regionu. Sve ovo dodatno komplikuje situaciju u već turbulentnoj privrednoj klimi na Balkanu, gde su trgovinski i politički odnosi često opterećeni nesuglasicama i konfliktima.
Vlade Srbije i Kosova su, uprkos stalnim naporima, još uvek nisu uspele postići dogovor o međusobnom priznanju i normalizaciji odnosa, što dalje otežava situaciju za privrednike i kompanije u obema zemljama. Bez rešavanja ovih osnovnih političkih pitanja, teško je očekivati da će se trgovinski odnosi normalizovati i obe strane će nastaviti trpeti štetu i gubitke.
S obzirom na složenost političke i privredne situacije na Balkanu, potrebno je da međunarodna zajednica i institucije usmere veće napore ka rešavanju ovih sporova i unapređenju ekonomskih veza između Srbije i Kosova. Samo kroz dijalog, uzajamno poštovanje i saradnju mogu se prevazići postojeći problemi i stvoriti osnova za održiviji i prosperitetniji razvoj regiona.
U međuvremenu, srpske kompanije i privrednici moraju se prilagoditi novim uslovima poslovanja, tražiti alternative na tržištima i nastaviti s radom uprkos izazovima. Važno je da ostanu konkurentni i inovativni, te da iskoriste potencijale koje imaju kako bi prevazišli trenutne poteškoće i osigurali stabilnu budućnost za svoje poslovanje.
