Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna bruto zarada u Srbiji za novembar 2023. godine iznosila je 123.971 dinara, dok je prosečna neto zarada, bez poreza i doprinosa, bila 89.956 dinara. To je predstavljalo rast zarada od 15 odsto nominalno i dva procenta realno u periodu od januara do novembra 2023. u odnosu na isti period 2022. godine. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za novembar 2023. bile su nominalno veće za 14,8 odsto, a realno za 6,3 procenta. Medijalna neto zarada za novembar 2023. iznosila je 69.088 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Pored toga, RZS je također objavio da je prosečna bruto zarada u sektoru prerađivačke industrije za novembar 2023. iznosila 149.439 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 108.676 dinara. U sektoru trgovine na malo, prosečna bruto zarada bila je 90.817 dinara, a neto zarada 66.053 dinara. U sektoru građevinarstva, prosečna bruto zarada iznosila je 113.646 dinara, dok je prosečna neto zarada bila 82.668 dinara.

Također, prosečna bruto zarada u oblasti informisanja i komunikacija iznosila je 191.768 dinara, dok je prosečna neto zarada bila 139.456 dinara. U sektoru finansijskih delatnosti, prosečna bruto zarada bila je 202.526 dinara, a neto zarada 146.753 dinara. U sektoru stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti, prosečna bruto zarada iznosila je 159.863 dinara, dok je prosečna neto zarada bila 116.415 dinara.

Rast zarada u Srbiji odraz je oporavka privrede nakon perioda ekonomske krize, ali i borbe sa posledicama pandemije virusa COVID-19. Kako su zarade rasle kako u nominalnom, tako i u realnom iznosu, to pokazuje da se trend ekonomskog oporavka nastavlja. Rast zarada posebno je značajan u sektorima prerađivačke industrije, finansijskih delatnosti, kao i informisanja i komunikacija.

Svim sektorima očekuje se dalji rast zarada u narednom periodu, a to bi moglo pozitivno uticati na životni standard građana Srbije. Visoka prosečna zarada u oblasti informisanja i komunikacija, kao i u sektoru finansijskih delatnosti, ukazuje na značajan doprinos ovih sektora ukupnoj privredi zemlje. Također, rast zarada u sektoru građevinarstva, trgovine na malo i stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti također pokazuje širi oporavak privrede na različitim nivoima.

Uz sve to, potrebno je napomenuti da su zarade i dalje i raspršene na tržištu, s obzirom na razlike u prosečnim zaradama u različitim sektorima. Ovo može ukazivati na nedostatak ravnomernog pristupa zaradama, te izazove u pravednoj raspodeli prihoda između zaposlenih u različitim sektorima.

Uprkos rastu zarada, izazov ostaje u održavanju stabilnosti rasta i daljem podsticanju ekonomske aktivnosti nakon skorašnjih globalnih zbivanja, poput pandemije i globalnih ekonomskih promena. Očekuje se da će Vlada Srbije i privredni sektor nastaviti da sarađuju na očuvanju rasta zarada, ali i na unapređenju uslova za sve zaposlene u Srbiji.

Na kraju, podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na pozitivan trend rasta zarada u Srbiji, što predstavlja dobru vest za zaposlene, ali i za ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u narednom periodu, uz dalje napore Vlade i privrednog sektora na unapređenju uslova za rad i povećanju zarada u svim sektorima.