Zlatko je nastavio da objašnjava kako su ih kosovski Albanci napali sa svih strana sela, kako su gađali granatama kuće, kako su uništili crkvu i kako su gađali i povređivali sve koji su pokušali da se brane. Dodao je da su svi Srbi iz sela bili primorani da pobegnu, uključujući njegovu majku i sestru.

Zlatko se priseća kako je Oliver bio hrabar i hrabro se borio sa njima, kako je bio voljan da zaštiti svoje selo i svoju porodicu. Dok je pričao o svom bratu, moglo se videti koliko bolno i teško nosi tugu za njim. Međutim, sa ponosom je dodao da je Oliver posthumno odlikovan Medaljom za hrabrost, za hrabrost koju je pokazao tokom napada.

Nakon ovog traumatičnog događaja, Zlatko je sa svojom majkom i sestrom prešao u manje selo u Srbiji, gde su započeli svoj novi život. Zlatko je, iako mlad, morao da odraste brzo i preuzme odgovornost za zaštitu svoje porodice. Iako je prošlo više od 20 godina od Oliverove smrti, Zlatko i dalje nosi tugu i bol, ali istovremeno i ponos zbog hrabrosti svog brata.

Oliverova hrabrost i žrtva koju je dao tokom napada na njihovo selo u Klini tokom leta 1998. godine je samo jedna od mnogih priča o žrtvama koje su srpski civili i vojnici podneli tokom sukoba na Kosovu. Ove priče se trebaju čuti i ne smemo zaboraviti hrabrost i patnju svih ljudi koji su izgubili živote tokom ovih teških vremena.

Oliverov život i smrt su deo šire slike sukoba na Kosovu, koji su ostavili trajne traumatizirajuće posledice na ljude koji su preživeli. Ova ispričana priča pokazuje koliko su teška i tragična bila iskustva ljudi koji su bili direktno pogođeni sukobima na Kosovu, kao i dugotrajni uticaj tih trauma na njihove živote.

Svaka priča poput Oliverove, nas podseća na važnost povezivanja sa ljudima koji su pretrpeli ovakve traume i na to da su njihova iskustva važna i vredna pažnje. Trebamo saslušati njihove priče, razumeti njihovu bol i podržati ih u njihovom procesu isceljenja.

Danas, Zlatko i njegova porodica žive u miru, ali sećanje na Olivera nikada neće izbledeti. Njegov život i hrabrost će vazda biti upamćeni, a njegova žrtva neće biti zaboravljena. Sve žrtve sukoba na Kosovu, bez obzira na nacionalnost, zaslužuju jednak spomen i priznanje, kao i podršku u procesu suočavanja sa traumama i gubitkom svojih voljenih.

Dok sećanja na ovakve događaje bude značajno za pojedince i zajednice, također je važno raditi na izgradnji mira i pomirenja između različitih zajednica kako bi se izbegle buduće tragedije i patnje. Važno je da se istraže i razumeju uzroci i posledice sukoba na Kosovu kako bi se osiguralo da se takvi događaji nikada ne ponove, i da se pomogne ljudima da pronađu pravdu, istinu i pomirenje.

I dalje ostaje dug put do trajnog mira i pomirenja na Kosovu, ali svaka priča koja se ispriča i sa pažnjom sasluša, pomaže u procesu izgradnje bolje i sigurnije budućnosti za sve zajednice na Kosovu. Svi ljudi koji su pretrpeli gubitke i patnje tokom sukoba zaslužuju pravdu, pomoć i podršku kako bi mogli da započnu proces isceljenja i da pronađu mir i sigurnost u svojim životima.