Za sutra je najavljen „generalni štrajk“ u više gradova u Srbiji, u kojem će učestvovati deo prosvetnih radnika, advokata, ugostitelja i kulturnih radnika, dok se veliki sindikati neće pridružiti. Stručnjak za radno pravo, Mario Reljanović, ukazuje na to da je Zakon o štrajku neprecizan i da postoje pravne praznine kada je reč o organizaciji generalnog štrajka. Prema njegovim rečima, akcija koja je planirana za sutra formalno neće biti generalni štrajk, već pokušaj izražavanja građanskog nezadovoljstva.
U Srbiji radnici formalno imaju pravo na generalni štrajk, ali Zakon o štrajku ne definiše dovoljno uslove za njegovu realizaciju. Zakon se bavi generalnim štrajkom u samo dve odredbe, koje ne daju jasnu sliku o tome kako se takav štrajk može pokrenuti. Reljanović objašnjava da je nejasno da li odluku o generalnom štrajku može doneti samo jedan reprezentativni sindikat ili više njih. Takođe, ne postoji definicija šta generalni štrajk podrazumeva, kako se može voditi i kako se završava.
Akcija zakazana za sutra se može smatrati kolokvijalnim izrazom za štrajk, ali ne ispunjava pravne kriterijume za generalni štrajk. U teoriji radnog prava postoji koncept istovremenog štrajka kod više poslodavaca u različitim sektorima, koji se obustavlja s istim ili sličnim ciljevima. Ovaj štrajk može da služi kao sredstvo za izražavanje nezadovoljstva građana prema određenim politikama.
Generalni štrajkovi su poznati širom sveta, ali često ne donose značajne promene. U mnogim zemljama, generalni štrajkovi su se dešavali, ali je teško definisati šta bi se smatralo uspešnim štrajkom. Ukoliko je cilj štrajka da se pošalje poruka o nezadovoljstvu, on može imati efekta ukoliko privuče veliki broj učesnika. Međutim, ako je cilj da se postigne konkretna promena u zakonodavstvu ili politici, šanse za uspeh su često skromnije.
Pravna situacija oko štrajkova u Srbiji je kompleksna. Zakon o štrajku ne precizira procedure za najavu štrajka, niti jasno definiše šta se smatra štrajkom. Akcija zakazana za sutra može predstavljati niz povezanih manjih štrajkova u različitim oblastima. Da li će zaposleni snositi pravne posledice zavisi od toga da li je obustava rada u skladu sa zakonom i kako će se postaviti poslodavci.
Državni i privatni poslodavci imaju različite pristupe ovoj situaciji. Mnogi privatni poslodavci su podržali ideju o obustavi rada, što može smanjiti rizik od pravnih posledica za zaposlene. U svakom slučaju, zakon zabranjuje neopravdano odsustvo s posla, ali se očekuje da će eventualne posledice biti selektivne i da neće obuhvatiti sve koji su se pridružili protestima.
U zaključku, sutrašnji „generalni štrajk“ u Srbiji predstavlja pokušaj građana da izraze svoje nezadovoljstvo, iako formalno ne ispunjava pravne kriterijume za generalni štrajk. Ova situacija ukazuje na potrebu za boljim definisanjem zakona o štrajku i jačanjem pravnog okvira koji bi omogućio radnicima da se organizovano bore za svoja prava. U svetlu trenutnih društvenih i političkih okolnosti, ovakve akcije su važne za izražavanje građanskog nezadovoljstva i podizanje svesti o ključnim pitanjima koja se tiču prava radnika i opšteg društvenog blagostanja.
