Dvadeset šest godina nakon NATO agresije na Srbiju, bol i gubitak i dalje su prisutni, a sećanje na žrtve ostaje trajno urezano u kolektivnu svest naroda. Ove reči izgovorio je Igor Jovanović, zamenik predsednika Skupštine grada Beograda, prilikom polaganja venaca na spomenik „Večna vatra“ na Ušću, koji je posvećen žrtvama bombardovanja. Ovaj događaj, koji se održava svake godine, služi kao podsećanje na tragične događaje iz 1999. godine kada je NATO pokrenuo vojnu akciju protiv tadašnje Jugoslavije.
Na obeležavanju ovog značajnog dana, pored Jovanovića, počast stradalima odali su i predstavnici Vlade Srbije, različitih ministarstava, Vojske Srbije, članovi porodica žrtava, kao i predstavnici lokalnih samouprava, poput opština Novi Beograd, Zemun, Surčin i Čukarica. Takođe, prisutni su bili i predstavnici Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, kao i diplomatskih misija.
Jovanović je, polažući venac u ime Grada Beograda, naglasio da se danas sećamo svih onih čiji su snovi prekinuti usled nasilja, ali i onih koji su u najtežim trenucima pokazali hrabrost i ljudskost. Ovaj akt sećanja ne služi samo kao podsećanje na tragične događaje, već i kao poziv na jedinstvo i mir među ljudima.
Tokom NATO bombardovanja, koje je trajalo od 24. marta do 10. juna 1999. godine, stradali su mnogi civili, a infrastruktura Srbije pretrpela je ogromna oštećenja. Prema zvaničnim podacima, procenjuje se da je tokom ove agresije poginulo više od 2.500 ljudi, među kojima je bilo mnogo žena i dece. Ova tragedija ostavila je dubok trag ne samo na porodicama žrtava, već i na celokupnom društvu.
Sećanje na ove događaje je posebno važno u kontekstu očuvanja istorije i identiteta naroda. Svake godine, polaganje venaca i različite manifestacije se organizuju kako bi se odala počast poginulima, ali i kako bi se podstakla svest o važnosti mira i razumevanja među narodima. U tom smislu, mnogi govore o potrebi za pomirenjem i izgradnjom budućnosti bez sukoba.
Pored zvaničnih događaja, sećanje na žrtve NATO bombardovanja odražava se i u različitim umetničkim i kulturnim manifestacijama. Umetnici, pisci i muzičari često koriste svoju kreativnost da iskažu bol i patnju koju su pretrpeli ljudi tokom rata. Ova dela imaju za cilj da podstaknu dijalog o prošlosti i da pomognu u procesu isceljenja.
Vreme prolazi, ali sećanje na žrtve ostaje. Mnogi preživeli i članovi porodica stradalih i dalje traže pravdu i istinu o događajima iz 1999. godine. Iako su prošle decenije, rane koje su ostavile te tragedije često se ne zaceljuju lako. U tom smislu, važno je ne zaboraviti, već učiti iz prošlosti kako bismo izgradili bolju budućnost.
Pored sećanja na prošlost, važno je i posvetiti se izgradnji mira i razumevanja među narodima. U svetu koji se često suočava sa sukobima, poruke o hrabrosti, ljudskosti i zajedništvu postaju sve važnije. Kako bi se obeležili ovi trenuci, neophodno je nastaviti razgovore o miru, pomirenju i izgradnji budućnosti bez sukoba.
U tom kontekstu, obeležavanje godišnjica kao što je ova služi kao podsetnik na to koliko je važno čuvati sećanje na prošlost, ali i raditi na izgradnji boljeg društva u kojem će ljudi živeti u miru i slozi. Samo tako možemo osigurati da se slične tragedije nikada više ne ponove.
