Ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona, koju je predložila ministarka kulture Rašida Dati, da stranci s pasošem van Evropske unije plaćaju skuplji ulaz u Luvr, izazvala je brojne polemike u Francuskoj i inostranstvu. Ova mera je deo ambicioznog programa obnove najvećeg muzeja na svetu, koji se suočava s problemima nedovoljnog prostora i velikog broja posetilaca. Makron je najavio da će od 1. januara sledeće godine stranci plaćati više za ulaznice kao način da se prikupi novac za restauraciju i unapređenje muzeja.
Mediji poput francuskog „Liberasion“, belgijskog „Libr Belžik“ i švajcarskog „20 minuta“ naglašavaju da ova ideja postavlja brojne praktične probleme. Prvo, bilo bi potrebno stalno kontrolisati identitet svih posetilaca, što stvara dodatne izazove, posebno za osobe s dvojnom nacionalnošću ili one koje žive u Francuskoj. Pitanja o tome kako bi se primenjivala različita pravila za članove „mešovitih“ brakova, gde članovi porodice mogu imati različite nacionalnosti, dodatno komplikuju situaciju.
Kristijan Galani, predstavnik sindikata Se-Že-Te u Luvru, smatra da je ova mera diskriminatorska i teško ostvariva. On naglašava da bi takvo razlikovanje u pristupu kulturi moglo dodatno produbiti socijalne razlike. Sa druge strane, oni koji podržavaju ovu ideju ističu da Francuzi i Evropljani već dovoljno plaćaju poreze za održavanje kulturnih institucija. U ministarstvu kulture navode da slične prakse postoje u zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Kambodže i Italije.
Švajcarski dnevnik „20 minuta“ izveštava da je od jula 2023. godine uvedena naplata ulaza u rimski Panteon, osim za određene grupe posetilaca. Ovi argumenti ukazuju na to da se slične prakse mogu primeniti i u Francuskoj. Ipak, mnogi se protive ideji da stranci plaćaju više, ističući da Luvr, sa svojim bezbrojnim umetničkim delima, treba da bude dostupan svima, bez obzira na nacionalnost.
Prema planovima francuskih vlasti, posebna tarifikacija mogla bi doneti dodatnih 20 miliona evra godišnje, ukoliko bi cena ulaznice za strance iznosila 30 evra, a godišnja poseta se povećala na 12 miliona ljudi. Luvr je u 2022. godini imao 8,7 miliona posetilaca, od kojih je 80% bilo stranaca. Prema tome, uspeh ove mere zavisi od sposobnosti muzeja da privuče više turista.
U okviru obnove Luvra, Makron je najavio izgradnju posebne sale za izlaganje Mona Lize, koja bi trebala biti završena do 2031. godine. Ova sala će omogućiti autonomni pristup, što bi smanjilo gužvu i omogućilo posetiocima da uživaju u ovom remek-delu bez ometanja. Troškovi obnove muzeja se procenjuju između 700 i 800 miliona evra, dok bi izgradnja nove sale za Mona Lizu mogla koštati čak 400 miliona evra.
Za posetioce mlađe od 18 godina i one iz EU mlađe od 26 godina, ulaz u Luvr ostaje besplatan, kao i za određene grupe poput nastavnika, umetnika i novinara. Francuska se suočava s budžetskim izazovima, pa će Luvr nastojati da finansira obnovu iz sopstvenih izvora, uključujući donacije i prihod od karata.
Muzej u Abu Dabiju takođe donosi značajan prihod, a vlasti očekuju da će povećane cene karata za strance omogućiti Luvru da se samostalno finansira u narednim godinama. U budućnosti, razmatraju se i slične mere za Dvorac u Versaju i Muzej Orsej.
Iako se čini da je ova ideja u početnoj fazi, ona izaziva rasprave o pristupu kulturi i umetnosti, kao i o pravdi u načinu na koji se ti resursi dele među različitim nacionalnostima. Ova pitanja bi mogla imati dugoročne posledice na način na koji se kulturne institucije finansiraju i kako se pristupaju kulturnim dobrima.
