Budimpešta, 22. mart 2023. – Na nedavnom samitu Evropske unije, 26 država članica usvojilo je političku deklaraciju o vojnoj i finansijskoj podršci Ukrajini. Međutim, mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, istakao je da ova deklaracija „nema pravni značaj“. Prema njegovim rečima, odluke koje se tiču spoljne i bezbednosne politike zahtevaju jednoglasno odobrenje svih 27 država članica EU.
Sijarto je za mađarski državni radio izjavio da Mađarska nije popustila pod pritiskom da potpiše ovu deklaraciju. On je naglasio da njegova zemlja odbija da se pridruži onima koji žele da nastave rat i da je stav Mađarske jasan: „Mi smo za mir“. Ova izjava dolazi u svetlu sve većih tenzija unutar EU oko pitanja podrške Ukrajini i vojnim akcijama koje se odvijaju u toj zemlji.
Prema Sijartu, činjenica da je 26 država članica izdalo ovu političku deklaraciju predstavlja samo političko mišljenje. On je dodao da su već znali da će većina članica pratiti stav Brisela i glasati za nastavak vojne podrške Ukrajini. „Međutim, kao deo globalne većine, mi se zalažemo za mir“, rekao je Sijarto.
Mađarska je često kritikovana zbog svog stava prema Ukrajini i podršci koju pruža Rusiji. Ova zemlja je istovremeno i članica NATO-a i EU, ali se često postavlja kao država koja se protivi određenim politikama Brisela. Tokom proteklih meseci, Mađarska je više puta naglašavala svoju neutralnost i pozivala na pregovore kao način rešavanja sukoba.
Sijarto je takođe naglasio da je Mađarska otvorena za dijalog i da veruje da je najbolji način da se okonča rat postizanje mira kroz razgovore i pregovore. On je još jednom ponovio stav svoje vlade da je važno da se izbegnu dalji sukobi i da se fokusira na humanitarnu pomoć i podršku onima koji su pogođeni ratom u Ukrajini.
Kritičari Mađarske često ukazuju na to da vlada premijera Viktora Orbana previše blisko sarađuje sa Rusijom, posebno u oblasti energetike. Mađarska se oslanja na ruski gas i naftu, što dodatno komplikuje njeno učešće u evropskim politikama koje su usmerene protiv Moskve. S druge strane, Orban je često govorio o potrebi za diversifikacijom izvora energije, ali je njegov stav prema Rusiji ostao dosledan.
Ovaj stav je izazvao tenzije unutar EU, gde su mnoge zemlje, posebno one iz Istočne Evrope, snažno podržale Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije. Mnoge članice EU su se obavezale da će pružiti vojnu pomoć Ukrajini i pojačati sankcije protiv Rusije. Međutim, Mađarska se distancirala od ovih stavova, naglašavajući potrebu za dijalogom i mirom.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se politička situacija u Evropi komplikuje. S jedne strane, postoji snažna podrška Ukrajini, dok s druge strane, zemlje poput Mađarske insistiraju na mirnom rešenju sukoba. Ova razlika u pristupima može dodatno produbiti podele unutar EU i otežati zajedničko delovanje u budućnosti.
Sijarto je na kraju poručio da je Mađarska uvek bila i biće za mir, te da će nastaviti da se zalaže za dijalog kao ključni način rešavanja međunarodnih konflikata. U ovom trenutku, budućnost odnosa između Mađarske, EU i Ukrajine ostaje neizvesna, a političke tenzije će verovatno nastaviti da se razvijaju u narednim mesecima.
