Albin Kurti, premijer prištinskih institucija, sastao se s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost, Josepom Borrellom, i izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslavom Lajčakom, u Minhenu. Tokom sastanka, Kurti je ponovno tražio potpisivanje sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu te je zatražio ukidanje mera protiv Prištine od strane EU.
U saopštenju Kurtijevog kabineta se navodi da je potpisivanje Osnovnog sporazuma postignutog u Briselu i njegovog aneksa dogovorenog u Ohridu neophodno kao „garancija njihovog punog poštovanja i implementacije“. Kurti je tokom razgovora na marginama Minhenske bezbednosne konferencije ponovo optužio Beograd za kršenje tih sporazuma, prenose prištinski mediji. On je također izrazio nezadovoljstvo restriktivnim merama koje je uvela Evropska unija te je zahtevao njihovo uklanjanje.
Sastanak je također obuhvatio razgovor o procesu dijaloga, primeni dogovorenih sporazuma i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Kurti je naglasio važnost potpisivanja sporazuma kako bi se osiguralo poštovanje i sprovođenje istih. Također, izrazio je očekivanje da će EU ukinuti restriktivne mere protiv Prištine kako bi olakšala dijalog između dve strane.
U Briselu je postignut Osnovni sporazum koji uključuje pitanja kao što su energetika, telekomunikacije, obrazovanje, pravosuđe i sloboda kretanja. Ovaj sporazum je trebao da bude potpisan, ali je do sada ostao na stolu bez potpisa. Također, postignut je i aneks ovog sporazuma u Ohridu, koji se odnosi na regionalnu saradnju i demarkaciju granica.
Sporazumi postignuti u Briselu i Ohridu predstavljaju ključne korake ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, te su njihovo potpisivanje i sprovođenje od izuzetne važnosti za obe strane. Međutim, do sada nije došlo do potpisa ovih sporazuma, a njihovo sprovođenje i dalje predstavlja veliki izazov.
EU je također uvela restriktivne mere protiv Prištine, a Kurti je izrazio nezadovoljstvo zbog toga te je zatražio njihovo uklanjanje. Restriktivne mere mogu ograničavati ekonomski napredak Prištine i otežavati dijalog između Beograda i Prištine.
Dijalog između Beograda i Prištine je ključan za postizanje trajnog rešenja za spor između dve strane. Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine bi otvorila vrata za priključenje Srbije Evropskoj uniji, a također bi doprinela stabilnosti i prosperitetu cele regije.
Stavovi Beograda i Prištine se razlikuju po pitanju implementacije sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu. Beograd insistira na sprovođenju svih dogovora, dok Priština tvrdi da je Beograd kršio uslove i ne ispunjava dogovorene obaveze. Ove razlike u stavovima stvaraju dodatne prepreke normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
U svetlu ovih izazova, uloga Evropske unije je od ključnog značaja. EU je posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine te je ključna za postizanje sporazuma i podršku implementaciji istih. Također, EU može da utiče na ukidanje restriktivnih mera protiv Prištine, što bi olakšalo dijalog između dve strane.
U zaključku, potpisivanje sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu je od ključnog značaja za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Također, važno je uklanjanje restriktivnih mera protiv Prištine kako bi se olakšao dijalog između dve strane. Uklanjanje ovih prepreka bi doprinelo stabilnosti i prosperitetu cele regije. Uloga EU je od ključnog značaja za postizanje ovih ciljeva, te se očekuje da će EU nastaviti da deluje kao posrednik i podrška u ovom procesu.
