Srbi iz severnog dela Kosovske Mitrovice su danas, na Zadušnice, organizovano obišli devastirano pravoslavno groblje u južnom delu Mitrovice kako bi upalili sveće i odali poštu svojim najmilijima. Ova tradicija ima duboke korene u srpskoj kulturi, posebno u danima kada se sećamo preminulih. Međutim, slika na srpskom groblju u južnom delu Kosovske Mitrovice ostaje nepromenjena već više od 25 godina. Groblje je obraslo korovom, humke su jedva vidljive, a nadgrobni spomenici su polomljeni, što govori o nebrizi i nepoštovanju prema onima koji su tu sahranjeni.
Građani koji su danas došli na groblje su se okupili kako bi očistili smeće i korov, ističući da je na srpskom groblju u južnom delu Mitrovice godinama ista, tužna slika. Oseća se tuga dok se posmatraju oskrnavljeni grobovi, a mnogi od prisutnih su izrazili frustraciju zbog vandalskog ponašanja koje ni mrtvima ne daje mira. Na groblju se može primetiti da su mnogi spomenici porušeni, a grobovi sravnjeni, pa se često ne može ni prepoznati gde su bili.
Jedna od građanki koja je došla da obiđe grobove svojih najmilijih izjavila je da je situacija zaista žalosna. „Ovo je žalosno, boli,“ rekla je, naglašavajući emocionalnu težinu koju donosi poseta ovakvom mestu. Ove reči odražavaju osećaj mnogih koji su došli da odaju počast svojim voljenima. Na pravoslavnom groblju u južnom delu Kosovske Mitrovice, gde su do kraja sukoba 1999. godine sahranjivani Srbi, više od 90 odsto nadgrobnih spomenika je porušeno, oskrnavljeno ili uništeno.
Ova situacija nije samo fizički problem, već i emocionalno opterećenje za zajednicu. Uz svaki korak po groblju, oseća se težina istorije, bola i gubitka. Srbi u ovom delu Kosova se suočavaju s konstantnim izazovima kada je u pitanju očuvanje svojih tradicija i identiteta. Groblje, kao mesto sećanja, postaje simbol opterećenja koje ova zajednica nosi.
U poslednjih nekoliko godina, situacija na groblju je bila predmet pažnje medija i lokalnih organizacija. Mnogi su pozivali na potrebu za zaštitom pravoslavnih groblja i nadgrobnih spomenika, naglašavajući važnost očuvanja kulture i tradicije. Ipak, bez konkretnih akcija i podrške, situacija ostaje nepromenjena.
Kao deo šire zajednice, Srbi iz severnog dela Kosovske Mitrovice ne mogu da se pomire sa stanjem groblja. Odlazak na Zadušnice predstavlja više od običnog rituala; to je čin otpora, sećanja i borbe za očuvanje identiteta. Groblje, koje bi trebalo da bude mesto mira i počasti, postaje mesto sukoba između prošlosti i sadašnjosti, između sećanja i zaborava.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se ovi problemi ne dešavaju u vakuumu. Oni su deo šire političke i društvene dinamike koja utiče na život Srba na Kosovu. Osećaj marginalizacije i nesigurnosti dodatno komplikuje situaciju. Mnogi se pitaju kako će buduće generacije gledati na ovu istoriju i kakvu će poruku nositi sa sobom.
Na kraju, važnost ovakvih okupljanja ne može se podceniti. Oni služe kao podsetnik na to ko smo i odakle dolazimo. U svetu koji se brzo menja, tradicija i sećanje na naše predke ostaju ključni za očuvanje identiteta. Dok se u južnom delu Kosovske Mitrovice groblje suočava s izazovima, duhovna snaga zajednice i dalje živi kroz sećanja i počasti koje se odaju preminulima.
